DUBROVNIK - Salih Alijagić, suvlasnik zanatske radnje "Alijagić" iz Trebinja, koji je dobio višemilionski sudski spor protiv Republike Srpske po prvi put otvoreno govori o maratonskim sudskim sporovima, vezama sa političarima i poslovnoj saradnji sa vladikom Grigorijem.Opštinske vlasti Trebinja su 1993. godine uzele iz bravarske radnje braće Alijagić hidraulične prese i repromaterijal. Šest godina kasnije Alijagići pokreću sudski postupak preko Osnovnog suda Trebinje tražeći višemilionsku odštetu.Alijagić tvrdi da nije vršio pritisak na sudije i falsifikovao dokumentaciju vezanu za sporne srebrne elektrode, i priznaje da je simulirao bolest, i da tri godine nije želeo da dođe u Trebinje i da iskaz Okružnom tužilaštvu po krivičnoj prijavi koju je protiv njega podneo Centar javne bezbednosti Trebinje.Pored oko 330.000 evra kojima su rezervisani računi grada Trebinja, Salih Alijagić sa osmehom na licu čeka naplatu još 3.292.523 evra. Tvrdi da su se blokade i maratonski sudski sporovi mogli izbeći da je realizovan dogovor koji je pre 10 godina na tajnom sastanku u Herceg Novom postigao sa Draganom Kalinićem, Draganom Mikerevićem i Božidarom Vučurevićem da mu se na ime ratne štete isplati neverovatnih 19.034.899. evra.“Sa Vučurevićem, Mikerevićem i Kalinićem dogovorio sam da mi se isplati taj novac i bilo bi dobro da se to tada realizovalo, jer sada ne bi bilo ovih blokada, a ja sam svoju štetu mogao da naplatim imovinom Bosne i Hercegovine na dalmatinskoj obali”, kaže Alijagić.Alijagić tvrdi da nije vršio pritisak na sudije, da im nije kupovao stanove i automobile, ali priznaje da je simulirao bolest i da namerno nije želeo da da iskaz Okružnom tužilaštvu, sve dok nije zastarala prijava da je falsifikovao dokumentaciju u slučaju spornih srebrnih elektroda.“Nisam želeo da dođem, jer bi Tužilaštvo podiglo prijavu protiv mene, jer bi se onda spor mogao voditi 20 godina, a u međuvremenu bi bilo blokirani svi ostali procesi. To je izrežirao Dobroslav Ćuk i tužilac Rajčević, ali ja nisam želeo da dođem u Trebinje, jer je sve unapred bilo pripremljeno. Nisam nikada vršio pritisak na sudije Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, niti sam podmićivao sudije u Trebinju”.Salihovu kuću u trebinjskom naselju Bregovi Božidar Vučurević 1996. godine poklonio je Eparhiji, a naknadno 2004. godine Eparhija je u zamenu za kuću na 80 godina Alijagiću dala na korišćenje ekskluzivni crkveni poslovni prostor na Stradunu, koji se sada mesečno iznajmljuje za 10 do 12.000 evra.“Eparhija je nelegalno dobila moju kuću 1996. godine, jer je poklonio Božidar Vučurević, a svi znamo da nije bila njegova nego moja kuća. Zbog tog ugovora ja sam kasnije menjao kuću za poslovni prostor na Stradunu, koji sada iznajmljujem i mislim da su me potcenili, jer vladika nije znao da sam ja trgovac od 20 godine. Sada je na mojoj bivšoj kući hipoteka na desetak kredita, koji prelaze 3.086.740 evra, a moja kuća vredi 150.000 i nije mi jasno kako su banke odobrile te kredite”.
Alijagić je potvrdio da je on bio posrednik i da je u Dubrovniku organizovao sastanak Slavka Vučurevića sa Volfgangom Petričem. Salih Alijagić nije želeo da kaže ko mu je od trebinjskih moćnika dostavio ili prodao zapisnike i dokumentaciju, koji su poslužili kao dokaz za pokretanje više sudskih sporova protiv grada Trebinja i Republike Srpske. Od ‘93 i odlaska iz Trebinja Alijagić živi u Dubrovniku, i trenutno u konavovskim Grudama gradi novu veliku fabriku za proizvodnju bravarije.
