BEČ - Pravni eksperti Ministarstva pravde započeli su reformu krivičnog zakona iz 1975. godine.
Prema predlozima koji su poslati na razmatranje austrijskom parlamentu, kazne za lopove i manje delikvente su blaže, a pooštravaju se kazne za prestupe koji kao posledicu imaju fizičke povrede ili smrt žrtve
Prema predlogu nacrta novog zakona kazne za nasilne delikte će biti pooštrene. i maksimalna kazna za nanošenje teških telesnih povreda biće povećana sa tri na pet godina, ukoliko se dokaže da su one nanesene s predumišljajem maksimalna kazna će iznositi deset (umesto sadašnjih pet) godina, a ukoliko ove povrede imaju smrtni ishod maksimalna kazna biće dvadeset, umesto dosadašnjih deset godina.
U slučajevima automobilskih nesreća i smrti izazvanih lošom procenom lekara ili greškom u lečenju, sud će donositi presude u zavisnosti od stepena nemarnosti, umesto da se,kao do sada, pouzda isključivo u duga i često nepouzdana veštačenja.
Za imovinske delikte, minimalna kazna biće smanjena sa pet na godinu dana, dok će maksimalna kazna za oružanu pljačku biti povećana sa deset na petnaest godina. Maksimalna kazna za „običnu“ pljačku biće smanjena sa pet na tri godine. Osim toga, kao teška prevara ubuduće će se smatrati pronevera viših od 300.000 evra (ima zahteva da to bude čak 500.000), umesto dosadašnjih 50.000 evra.
Manje kazne čekaju i provalnike, pa će obijanje automobila, prodavnice, magacina i trezora sa sobom nositi maksimalnu kaznu od tri (umesto pet godina). Jedini izuzetak predstavlja provala u stanove, gde će zbog nanošenja psihičke traume i narušavanja privatne sfere stanara kazne biti pooštrene.
Reakcije su, za sada, podeljene. Iako veliki broj političara podržava ovaj poduhvat ministarstva pravde, ima mišljenja da bi u nekim oblastima krivičnog prava moglo doći do poteškoća.
Albert Štajnhauzer (Albert Steinhauser, Grüne), portparol Zelenih za pitanja pravosuđa upozorava da nasilni delikti ne smeju biti kažnjeni preko svake mere. S tim u vezi on daje primer novouvedenog prestupa „pokušaj nanošenja teških telesnih povreda“.
„Šta je tačno znači „pokušaj“? Do sada je na osnovu stepena povreda bilo moguće objektivno ustanoviti da li je osoba teško povređena. Ali pokušaj? Tu bi moglo biti problema“, uveren je Štajnhauzer. On je izjavio a bi voleo da vidi nešto tanji zakonik, budući da postoji na desetine takozvanih „mrtvih“ zakonskih odredbi ili onih koje je moguće preneti u zakonik o civilnom pravu.
