Pročitala sam vaše komentare ispod moje prethodne kolumne. Odvratni su, uglavnom. Sa suzama u očima, skrhana bolom, drhtavog tela, moram nešto iz srca da vam kažem: „Keva vam je, bre, glupa, ružna i nepismena! Sestra vam je trandža, a baba vam nije ni za k.. ac“ (Videću šta još imam od ponuđenih „komplimenata“, ne mogu svega da se setim da uzvratim, ali u svakom slučaju - duvajte.) I vi koji ste me šatro branili i kao hvalili, u fazonu ONA I NIJE TOLIKO GLUPA I NEPISMENA, tako dedi svom. I vi koji ste napisali NE PODNOSIM NJENU MUZIKU, ALI ME JE OVIM ODUŠEVILA - M’RŠ.
I vi sa teorijom zavere da ovo ne pišem JA, jer sam JA previše glupa - šta da vam kažem - sikter. Ja sam, bre, neshvaćena žena, vi mene ugnjetavate, ubijate me u pojam, ja sam „nezadovoljna omladina koja agresijom traži promene“, breeeee! Aleeee, aleeeeee! Srbija, Srbija! Tri prsta! Od mene ste napravili pedera, bre! Hoću svoj dan, bre, hoću gola da paradiram, breeee!
Od mene ste napravili huligana, breee! Gde je, bre, izlog, daj „fantomku“, sad ću da vam nanu naninu, breee (mada, šta će mi „fantomka“, po dupetu bi me svi prepoznali)! Kosovo, Kosovo! Dosta sam vas trpela, bre, dosta je bilo nepravde, breee! Aleee, aleee! (Samo momenat, kako se, bre, pali ova baklja, nigde upaljača kad je najpotrebniji... Ah, eno ga čika policajac... Izvinite, da li možete da mi upalite ovu baklju? Pššššš! E, hvala vam, mnogo ste ljubazni... Šta će mi baklja? A, pa nije ovo baklja, ovo je „vulkan“ za tortu, dečju... Ne, ne treba mi prevoz do Skupštine, hvala.) Alo, bre! Nisam vam ja, bre, onaj BUGARIN iz gepeka, breee! Ja sam, bre, JK iz SRPSKOG Bronksa! NBGD, brateee!
Novobeogradska ekipa, brate! Blokoviii! Nisam vam ja navijač sa Dedinja, breee! Alo, bre, ja se ne sakrivam u gepeku autobusa, breeee, ja se u izlog s patikama zalećem u X6, brate! Aleee, aleee! Srbija Srbija, Šanel, Šaneeeeel!
Da se razumemo. Ateista sam. Da li znate srpsku definiciju reči ATEISTA? To je osoba koja vozi bolja kola od popa. Nema nas mnogo i sve nas je manje u Srbiji. Svi ostali su vernici. Nevernica sam. Ne verujem u ono što nikad nisam videla.
Još kao malu, baka me je stalno vodila u crkvu svete Petke. Jednog dana, dok je baka stavljala poslednji dinar od skromne penzije na ikonostas, ja sam slučajno oborila neke sveće. I niotkuda se stvorio pop, koji me je uhvatio za zuluf i krvnički počupao. Na zaprepašćenje moje bake, uhvatio me je za taj isti zuluf i izbacio napolje. Imala sam sedam godina. Od tada, iako pop nije Bog, nisam više ušla u crkvu. A nije ni moja baka. Ali s godinama sam naučila jednu bitnu lekciju - Bog ne živi u crkvi, već u svima nama. I svaki put kad vam neki pop zatraži 100 evrića da dođe na sahranu vašem dedi, i to sve u besnom džipu, setite se mojih reči.
Pop je čovek, grešan kao i svi mi. Jednom sam videla popa u „mercedesu SLK“, sa otvorenim krovom i s nekom ribom na suvozačkom mestu. On mi je delovao mnogo bliže Bogu nego ovaj Amfilohije što nam priziva sumpornu kišu zbog pedera. Mada je i sumpor dobar, pogotovo za kožne i reumatske probleme. Šta je Bog? Ko je Bog? Ko kaže da je muško? Možda je žensko? Jedno je sigurno, voli i muško i žensko. Možda voli i mene, možda mi i oprosti ove reči. Sigurno hoće, ali znam ko neće.
Dok me jednog dana kao vešticu budu palili na lomači nasred Terazija, sigurna sam da će patrijarh pozvati na mir, milost i nenasilje. Ali tek kad i poslednji pramen moje grešne plave kose sagori. Ali pustite mene, gledajte sebe, i dobro razmislite.
P.S. I da ne zaboravim najbitnije... Basara, hvala ti. Čast mi je. Gledaj me u oči dok tonem, ja udišem vodu punim plućima i ne davim se. I ne prilazi mi, ne pružaj mi ruku, povući ću te, a ti ipak pod vodom ne dišeš. Hvala ti za TRIPUT URA ZA KARLEUŠU. URA, URA, URA samo se i čuje dok tonem. Okani me se, Basara, nemam sad vremena da te branim od onih koji te napadaju zato što braniš mene... Jer oni koji znaju za mene, za tebe poštovanja nemaju... A mene to tako nervira...
