Iako je većina svesna koliko je brza hrana štetna, ipak ne mogu da prođu pored nekog kioska ili restorana, a da ne pojedu nešto. Razlog tome se krije i u nesvesnim porukama koje nam restorani šalju, iza kojih se krije tim psihologa i marketing stručnjaka.
Korišćenje primamljivih mirisa, različitih meniji po nešto povoljnijoj ceni su samo deo tih trikova. Istraživanja su pokazala da su ljudi spremni da konzumiraju više hrane u zavisnosti od toga kako im je ona prezentovana i servirana.
Nisu slučajne ni reklame u kojima je mnoštvo ljudi sedi i lepo se provodi uz obrok, što nam govori da ćemo se tamo drugžiti sa ljudima i osećati se prijatno. Ni stolovi samo za jednu osobu nisu tu iskljuvčivo zbog uštede prostora, već kako bi se privukli oni koji dolaze sami, kao i kako se ne bi osećali usamljeno zbog prazne stolice pored njih.
Lanci brze hrane igraju na kartu želja zbog kojih ljudi posećuju restorane, pa se tako strogo vodi računa o tome gde se nalaze, odnosno obično su u prometnim ulicama i šoping centrima, gde svraćaju ljudi i koji nisu zapravo gladni.
Obezebeđeno mesto za sedenje podstiče duži boravak, koji znači i više hrane, obično i dezerte i slično, pa na kraju se pojede hrana koju kupac po dolasku nije ni planirao da naruči.
Kuhinja je često namerno u blizini mesta poručivanja ne samo kako biste što pre dobili obrok, već kako bi do vas dolazili razni mirisi, koji su veoma često čak i veštački.
Stajanje u redu umesto naručivanja za stolom povećava šansu da ćete uzeti više jer ste već "omamljeni" mirisom hrane, ali i pod uticajem prethodnih porudžbina od ljudi koji stoje ispred vas, dok oni odnose svoj obrok upravo vama pred očima.
Vodi se računa i o muzici, pa tako laganija muzika podstiče ljude da duže ostanu i jedu više.
