U Srbiji preko dva miliona ljudi pati od nekog oblika alergije, pokazuju zvanični podaci Instituta „Torlak“. Na njihovu pojavu utiču aerozagađenje, pušenje, način ishrane, infekcije, psihološki faktori, lekovi... U zavisnosti od uzročnika, alergije mogu da budu sezonskog karaktera, ili se mogu javljati tokom cele godine. Česte su alergije na prašinu, grinje, životinjske dlake, kozmetičke proizvode, neke sastojke hrane, polen, ambroziju...
Alergija je poremećaj imunološkog sistema. U pitanju je njegova preosetljivost, a organizam preteranom reakcijom pokušava da nas odbrani od alergena ili materija koje se nalaze u prirodi, a inače nisu štetne. Kada imuni sistem dođe u susret s alergenom stvaraju se određene vrste antitela. Njihov zadatak je da se vežu za tu materiju, neutrališu je i izbace iz tela. Upravo zbog toga tegobe alergije započinju na mestu ulaska alergena u telo: u nosu, u očima i na koži.
Sve više ljudi pati od alergija. Jedan od razloga za to je činjenica da smo zbog savremenog načina života, a posebno zbog preterane higijene i želje za čistoćom, postali preosetljivi. Naime, nekada je bilo sasvim uobičajeno da dete koje puzi po podu i igra se na zemlji, dok danas mnogi roditelji čim dete dotakne pod ili pomazi kuče traže maramice za dezinfekciju. Smatra se da upravo ovakav stil života, gde deca žive kao pod staklenim zvonom, doprinosi porastu broja alergičnih ljudi.
Simptomi alergije su uporno kijanje u napadima, suzenje i svrab očiju, curenje i svrab nosa, začepljen nos, uporan, suvi kašalj, otežano disanje uz „zviždanje“ i povremeno gušenje, svrab kože... Kao čest problem uz alergijsku kijavicu javlja se i astma. Da bi se potvrdila alergija, najčešće se koriste kožni testovi. Osim njih, postoje i razni testovi krvi i takozvani provokacijski, koji mogu da izazovu neželjene posledice, zbog čega se izvode u specijalizovanim ustanovama. Uglavnom se savetuje izbegavanje alergena, ali to nekad nije moguće. Zahvaljujući određenim preparatima moguća je regulacija imunog odgovora, kao i ublažavanje curenja i svraba nosa, kijanja, suzenja i svraba očiju, otežanog disanja i druge tegobe.
Ambrozija najopasnijaAmbrozija je jedna od najopasnijih alergenih biljka na svetu. Raste kao korov na zapuštenim mestima, pored puteva, pruga, na nasipima, ali i u voćnjacima, vinogradima i baštama. Izuzetno je opasna. Vetrom može da se prenosi i do 100 kilometara, a u vazduhu se zadržava više od 100 dana. Najveće koncentracije su u avgustu i septembru.
