Kako zamišljate devojčicu od četiri godine? Meni je prva asocijacija haljinica s likom Mini Maus ili Helou Kiti, šnalica u kosi i pitanja koja počinju rečima: „A što?“. Kad to vizuelizujemo, većinu nas obuzme razdragani osećaj, sećanje na bezbrižnost i na period kad s ponosom kažete da ste bili klinci. Pustite decu da budu deca, klinci, dečurlija, balavci, kad im je vreme za to. Tad im najmanje treba za sreću, neka uživaju u jednostavnosti života.I onda dođete u 2014. i čujete da devojčice od četiri godine nose brushaltere sa sunđerastim uloškom. Prodavac na kragujevačkoj buvljoj pijaci kaže da mu grudnjaci za devojčice „idu ko alva“, a majke da im ih deca traže i da to nije ništa strašno jer su liberalnih shvatanja, pa tako vaspitavaju i svoju decu. Ostaje činjenica da devojčica od četiri ili pet godina želi da ima veće grudi pre nego što joj ih je i sama priroda podarila. Ovo su oni momenti kad smo srećni što smo odrastali u prošlom veku, kad je detinjstvo duže trajalo. Da budemo iskreni, sve devojčice su krišom obuvale mamine cipele na štiklu, ali imam utisak da je prava čar bila baš u tom „krišom“.Uopšte nije bitno da li je s uništavanjem detinjstva prvi počeo Holivud, „Grand“ ili Kina, bitno je da ovaj proces neko zaustavi.Opravdanje roditelja da oni tu ne mogu ništa i da su im deca pod uticajem televizijskih zvezda ili vršnjaka je samodegradirajuće. Pa čekajte, zar dete ne bi trebalo da bude pod vašim uticajem? Naravno da to ne garantuje vaspitanje, ali će barem postojati dokaz da ste bili roditelji.Moramo da sprečimo decu da brzo ispucaju život. Da ih postepeno uvodimo u odrastanje kako bi im što kasnije dosadilo.
