- U četnike sam otišao tako što je jednog dana u našu kuću u Dićima ušao Draža Mihailović sa pratnjom i predložio mom ocu Ljubomiru, sa kojim je ratovao na Solunskom frontu, da, kao njegov saborac i viđen domaćin, pođe s njim. Zbog godina i bolesti, otac Ljubomir nije mogao da pođe na Ravnu goru, ali je obećao da ćemo, koliko sledećeg dana, na Ravnoj gori biti moj brat Gojko i ja. Tako je i bilo, nas dvojica smo već sutradan bili u štabu Draže Mihailovića - priča starina Sajić.
- Već prvog dana boravka na Ravnoj gori počeo je da me obučava major Palošević, i to za ličnog kurira Draže Mihailovića. Najviše vremena sam provodio na putu od Ravne gore do Beograda i nazad, sa jasnim zadacima, koje mi je davao lično đeneral Draža, a najčešće sam putovao vozom prerušen u prosjaka i pod imenima Mali Gagić i Žika - priseća se Milomir Sajić, školovani krojač, koji je u vreme, kad nije bio na zadatku, za čiča Dražu i njegove saradnike šio odela i šajkače.
Četnički kurir Milomir Sajić obavio je mnoge važne zadatke, ali u sećanju mu je posebno ostalo dovođenje iz Beograda na Ravnu goru Dražine supruge Jelice 1941. godine, a ubrzo i njegove dece Gordane i Branka.
- Jelica je bila lepa, fina gospođa, ali vrlo nepoverljiva, tako da sam jedva uspostavio kontakt s njom i jedva je ubedio da krene sa mnom na Ravnu goru. Na kraju je pristala i ušla u voz na stanici na Senjaku u Beogradu, a od Kadine Luke, železničke stanice nedaleko od Ljiga, do Ravne gore odvezli smo je čezom. Pored đenerala Draže, Jelicu je na Ravnoj gori dočekao i njen stariji sin Vojo, sa kojim sam se pobratimio u decembru 1941. godine u crkvi u Gornjim Banjanima i koji je poginuo na Sutjesci, i koga mi je žao kao i svog brata Gojka, koji je nastradao kao četnik. Jelica je na Ravnoj gori ostala mesec dana, a zatim je, koliko znam, neko vreme bila smeštena u kući vojvode Mišića u Struganiku, i posle toga o njoj ništa nisam ni čuo - seća se Sajić.
On tvrdi da su Dražini sin i ćerka Branko i Gordana svojom voljom pristupili partizanima, a ne na silu, kako se pričalo.
- Gordanu i Branka sam 1941. godine, kao i Jelicu, doveo iz Beograda na Ravnu goru, gde su ostali oko mesec dana, i tvrdim da je đeneral Draža znao da su mu deca još pre dolaska na Ravnu goru bili komunisti. Bilo mu je strašno teško zbog toga, kao i njihovom bratu Voji, ali Čiča tu ništa nije mogao da promeni i dozvolio je da idu svojim putem - tvrdi četnički kurir Milomir Sajić, koji je posle rata robijao zbog pripadnosti četničkom pokretu i, kako kaže, doživeo toliko maltretiranja da se i sam čudi da je još živ.
[ antrfile ]
KALABIĆ ČASTAN OFICIR
Mnogo je oprečnih mišljenja o odnosima između đenerala Draže i Nikole Kalabića, kao i o tome kakav je bio Kalabić i kako je nastradao.
- Nikolu Kalabića sam stalno sretao u štabu na Ravnoj gori. Tvrdim da su odnosi između njega i đenerala Draže bili dobri i da je bio častan oficir. Nije bio bahat, nadmen i prostačkog ponašanja. Neki major Blagojević, jedan od retkih koji je preživeo hvatanje Draže Mihailovića u Bosni, kada se vratio na Ravnu goru, pričao je da je čuo da je Kalabić poginuo, ali nije znao kako. Ono što znam jeste da je Kalabićev sin Milan kao četnik uhvaćen u Sarajevu. Neko u zatvoru ga je prepoznao i odmah je streljan - tvrdi Milomir Sajić.
Mnogo je oprečnih mišljenja o odnosima između đenerala Draže i Nikole Kalabića, kao i o tome kakav je bio Kalabić i kako je nastradao.
- Nikolu Kalabića sam stalno sretao u štabu na Ravnoj gori. Tvrdim da su odnosi između njega i đenerala Draže bili dobri i da je bio častan oficir. Nije bio bahat, nadmen i prostačkog ponašanja. Neki major Blagojević, jedan od retkih koji je preživeo hvatanje Draže Mihailovića u Bosni, kada se vratio na Ravnu goru, pričao je da je čuo da je Kalabić poginuo, ali nije znao kako. Ono što znam jeste da je Kalabićev sin Milan kao četnik uhvaćen u Sarajevu. Neko u zatvoru ga je prepoznao i odmah je streljan - tvrdi Milomir Sajić.
