četvrtak 2. jul 2009.
BEOGRAD - Poštar Slaviša M. (44) pronašao je juče ujutro, u stanu Knez Danilovoj broj 12, na šestom spratu, nepomično telo 86-godišnje Marije Mustafić i odmah pozvao policiju. Patrola MUP iz opštine Palilula ubrzo je stigla na lice mesta i u stanu pored Mustafićeve pronašla i njenu mrtvu sestru Siglidu Janković (90)! Policija je u stanu pronašla i Marijinog sina Zdenka Radovića (52) u teškom psihičkom stanju, inače teško pokretljivog distrofičara.
Zdenko je kolima Hitne pomoći prebačen u Urgentni centar na ispitivanje, dok su tela Marije Mustafić i Siglide Janković poslata na Institut za sudsku medicinu, gde će se obdukcijom utvrditi tačan uzrok smrti i saznati da li su umrle prirodnom ili nasilnom smrću.
Pronalaženje mrtvih i potpuno nagih tela komšinica Mustafić i Janković, kao i teško Zdenkovo psihičko stanje, izazvalo je, razumljivo, veliku napetost među stanarima u zgradi.
- Marija i Siglida su živele izuzetno skromno, tiho i povučeno i ni sa kim od komšija nisu bile posebno bliske. Zdenko im je, nažalost, bio puka suprotnost, jer je sa mnogim komšijama bio u svađi. S njim je bilo dosta napetih situacija, pa su neke od komšija pozivale policiju kad im je pretio. Uglavnom su se trudili da ga se klone, jer su bili svesni da mu se bolest pogoršavala i da je zbog toga bio vrlo nervozan i sklon konfliktima - objašnjavaju komšije mrtvih starica.
Ispred zgrade u Knez Danilovoj stanari nam pokazuju i šerpu koju je Zdenko, u nekom od nastupa besa, bacio sa šestog sprata.
- Najviše nas čudi što danima sa ulice nismo videli da svetlo gori u njihovom stanu, što samo pojačava misteriju kako su njih dve umrle. Nije se čula vika iz njihovog stana, što je takođe bilo netipično, s obzirom na Zdenkove česte izlive besa... On je, inače, za razliku od njih dve, bio izuzetno komunikativan, čak i zanimljiv sagovornik, sve dok ga „ne uhvate lutke“. Svi smo u strahu, jer se kod nas u zgradi često događaju provale stanova, pa nas je ova tragedija dodatno zabrinula.
MALI ZDENKO NAJVEĆI KOLEKCIONAR
Od Marjana Nikolića, drugara iz detinjstva Zdenka Radovića, saznajemo za njegov težak život, od kad je u ranoj mladosti postao distrofičar, kome je rast ostao na nivou dvanaestogodišnjaka, do današnjih dana.
- Odrastali smo zajedno u starom mirijevskom naselju, u ulici Miroslava Jovanovića, i svi drugari iz kraja smo mu zbog tog hendikepa poklanjali dosta pažnje. Teško se kretao, a i ruke su mu slabo funkcionisale. Dok smo mi trčali za loptom na poljančetu, Zdenko je sedeo kod kuće i slušao ploče. Vremenom je postao jedan od prvih naših rok kritičara, a u staroj Jugoslaviji jedan najvećih kolekcionara rokerskih „živih albuma“. Znao je satima da nam zaneseno priča o svirkama i sastavima Bitlsa, Stonsa, Juraje hipa, Dip parpla i ostalim rok legendama. Koliko znam, vremenom je prodavao te raritetne ploče da bi preživeo, što mu je jao teško padalo.
„Pesma je kao vlaga. Uvek nađe put da izbije.“
Pita učitelj Pericu:
Facebook
Google
Digg
MySpace
Live Spaces
Komentari
Veoma mi je žao ovih gospođa, a i svih onih starijih ljudi koji svakodnevno ovako završavaju ! Neke ne pronađu ni posle godinu dana. Prošle godine su to bile dve gospođe, komšinice iz iste zgrade iz Zemuna, pisalo je o tome i u Kuriru, koje su našli posle više od mesec dana-obe preminule u bedi i samoći! Ja sam zaposlena, dobro zarađujem, zdrava sam i pouzdana osoba, ali više od polovine plate dajem za stanarinu ! Vrlo rado i savesno bih se starala ( izdržavala, plaćala sve životne troškove, plaćala lečenje, vodila računa o higijeni, popravkama, baš o svemu ) - za nasleđe stana posle smrti vlasnika ! Davala sam ne znam ni sama koliko oglasa u raznim novinama - niko se nije javio ni da me upozna, ni da porazgovara samnom - pa to ih ni našta ne obavezuje ! Niko ! A, umiru kao napuštene životinje ! Žalosno je što moram da ih uporedim sa jadnim životinjama, ali ništa mi drugo ne pada na pamet ! Ovo nije iz zle namere, zaista! Ali mi je žao što smo svi na šteti ! Ako neko ipak malo razmisli o ovoj mogućnosti neka mi se javi preko Kurira, moja e-mail adresa je poznata redakciji ! Molim vas javite se, nećete se pokajati !