BEOGRAD - Milorad Mišić, otac Uroša Mišića, Zvezdinog navijača koji je zbog pokušaja ubistva žandarma Nebojše Trajkovića osuđen na deset godina zatvora, kaže da ne beži od krivice, ali da smatra da je presuda koja je izrečena njegovom sinu surova.

- Kazna je surova, da ne može biti gora! Jedan dečko od 19 godina treba da plati za sve nemire i sva nasilja u ovom društvu?! Svi u pravosuđu su nam rekli da ovakva presuda nije zabeležena u istoriji sudstva. Ljudi za ubistva dobijaju po četiri-pet godina, taj isti sudija je pre neki dan za ubistvo Zvonka Plećića izrekao oslobađajuću presudu, a moj sin je dobio deset godina da bi se zaustavila epidemija nasilja na stadionima. Kola su se slomila na njemu. Nisam siguran da će nasilje biti zaustavljeno, ali će sigurno našu porodicu i Uroša uništiti - kaže otac Milorad i nastavlja svoju ispovest Kuriru:

- Mi se pred njim pravimo da smo jaki i stabilni da on iza rešetaka ne bi pao u tešku depresiju. A ja, supruga i ćerka smo polumrtvi i fizički i psihički. Ne bežimo od krivice i jako nam je žao zbog svega što su preživeli Trajković i njegova porodica. Pokušao sam da s njim stupim u kontakt i razgovaram, hteo sam i svoju kožu da mu dam za operaciju, ali on je to odbio.

Mišić ponavlja da ne beži od krivice i da njegov sin treba da odgovara za ono za šta je kriv.
- Voleo bih da se Uroš i Trajković jednog dana upoznaju, da on vidi kakvo je to dete. Ja i sada ne razumem kako je mogao to da uradi. Verovatno ga je ponela psihologija gomile, krenuo je s masom i uradio je to što je uradio. Udario je bakljom čoveka po leđima, a onda je baklju bacio za njim i pogodio ga iznad kuka. Kasnije se kod ograde vide drugi ljudi koji napadaju Trajkovića, a Uroša tu više nema. Ja se pitam samo da li je iko ikad pokušao da nekog ubije bakljom, i ko je u istoriji našeg pravosuđa dobio deset godina za pokušaj ubistva - priča Milorad.

Uroš Mišić je osuđen za pokušaj ubistva jer je žandarmu gurao baklju u usta.
- Na snimku se to ne vidi, to je rekao samo Trajković, koji je nekoliko puta menjao i dopunjavao svoju izjavu. Unutra je bilo još četiri-pet policajaca i niko od njih to nije video.

Svedok Milorad Kostić, koji je bio pored Trajkovića kad se sve to dešavalo, izjavio je: "Video sam jednog mladića koji drži baklju i govori Nebojši - hoćeš baklju, evo ti je. Krenuo je sa tom baklju ka žandarmovoj glavi, ali nisam video gde je baklja završila. Ja sam odgurnuo tog mladića i mislim da nije uspeo da ga opeče. Neko je i mene gurnuo, pa sam se odjednom našao ispred Trajkovića. Pokušao sam da ga povučem za ruku i istrgnem iz mase, ali on tada dobija udarce po leđima. Zatim je počeo da trči niz tribinu, a masa za njim."
- Nebojša Trajković je - govori Mišićev otac dalje - rekao da mu Uroš nije stavio baklju u usta jer se odbranio dlanovima. Ali on nije imao opekotine ni na licu ni na dlanovima. Na pitanje odbrane kako nema opekotine, i na svako njemu nezgodno pitanje, odgovarao je da je bio u nesvesti, a sudski veštaci su utvrdili da je sve vreme bio u svesnom stanju i da ima više lakših telesnih povreda, koje se zbirno mogu kvalifikovati kao teška telesna povreda. Meni je i istražni sudija Plazinić rekao da se delo mora prekvalifikovati i da nema osnova i pravnih dokaza za kvalifikaciju pokušaj ubistva. Verovatno su i moj sin i Trajković žrtve neke mnogo veće igre, čije detalje nikada nećemo saznati - dodaje Urošev otac.