BEOGRAD - Sreten Jocić, poznatiji Joca Amsterdam (47), kojeg optužnica tereti za podstrekivanje na ubistvo Gorana Marjanovića - Goksija bombaša i "izvesnog Duce" u leto 1995. godine, izjavio je juče na suđenju u okružnom sudu da nije izvršio to krivično delo i da se ne oseća krivim, ostajući dosledan tvrdnjama da mu je ceo taj slučaj "namešten". Ono što bi moglo da donese preokret u postupku jeste izjava Dragoljuba Kovačevića, jednog od troje svedoka koji su juče saslušani, da ga je policija, dok je ranjen ležao u bolnici, preteći mu hapšenjem i likvidacijom naterala da u svom iskazu Jocića navede kao osobu koja je "jurila Gorana i Ducu", odnosno Dušana Krstića.
- Šta sam drugo mogao, nego da kažem što su tražili? Supruga mi je bila nepokretna, a deca mala. Rekao sam to, a čovek nije imao veze s tim - rekao je Kovačević, navodeći da mu je sam Marjanović dve nedelje pre nego što će biti ubijen rekao da iz policije i podzemlja dobija oprečne informacije.

- Tokom treninga su mi on i Duca pomenuli, ali ništa posebno, da imaju problem s nekim momcima iz Crne Gore u vezi s nekim poslom, pominjali su nekog s nadimkom Amerikanac. Rekli su mi i da su im neki policajci kazali da njihov problem nisu ti momci nego neki Joca Amsterdam, za kojeg niko od nas nije čuo. Iz drugog izvora im je onda stigla informacija da taj nema nikakve veze, da čovek živi u inostranstvu. Obojica su u to vreme živeli normalno, nisu se krili - rekao je Kovačević.
Prethodno je Jocić, tokom dvočasovne odbrane, objasnio da je krajem leta 1992. godine došao u Srbiju, posle nekih 20 godina izbivanja, i to na poziv diplomatsko-bezbednosnih organa ondašnje Jugoslavije.

- U maju 1992. godine bile su nam uvedene strašne sankcije. Moja uloga je bila da pomognem Srbiji prilikom nabavke i dopremanja tehničkih sredstava, energenata, humanitarne pomoći, kao i da lobiram kod susednih zemalja, prvenstveno u Bugarskoj, Rumuniji i Makedoniji, da budu fleksibilnije. Na tom sastanku je bilo ugovoreno da niko ne treba od svega toga da ima ličnu materijalnu korist. Međutim, početkom 1994. postaje mi jasno da je počelo bogaćenje pojedinaca. Otvoreno sam se pobunio i tako došao u sukob s vrhom Javne bezbednosti s Radovanom Stojičićem Badžom na čelu - rekao je Jocić.

Prema njegovim rečima, ubrzo su počele da mu stižu pretnje, tako da se u jednom trenutku osetio ozbiljno ugroženim, zbog čega je ocenio da je najbolje da se skloni. Onda su, jula 1995. godine, dok je boravio na Glifadi, do njega stigle informacije da "taj vrh s Badžom na čelu" hoće da mu "montira neko teško krivično delo u Srbiji".

- Pominjan je neki Goran, i ja sam mislio da se radi o Vukoviću Majmunu, koji je, potrefilo se, ubijen decembra 1994, kad sam ja napustio Srbiju. Sve vreme sam mislio da se radi o tome, ali sam to smatrao glupošću i nisam obraćao pažnju - rekao je Jocić, koji je u nekoliko navrata juče, odgovarajući na pitanja, ponovio da nikada nije upoznao Marjanovića i Krstića, niti je čuo za njih pre ovog krivičnog postupka.

O njegovom kretanju u regionu bila je upoznata bugarska obaveštajna služba, koja mu je u to vreme pružala zaštitu, a sa svim detaljima bili su upoznati general Bojko Borisov, kasnije gradonačelnik Sofije, ali i Nikolaj Gigov, vlasnik FK Lokomotiva.