BEOGRAD - U manastiru Rakovica ne prođe nijedan dan a da nekoliko desetina ljudi ne poseti grob pokojnog patrijarha srpskog Pavla.
Tako je bilo i juče. Sneg i zima nisu omeli vernike pristigle iz različitih delova Srbije - Kragujevca, Kraljeva, Kruševca, ali ni naše ljude iz dijaspore koji su želeli da obiđu patrijarhov grob i poklone se njegovim senima.

Držeći u rukama dvogodišnjeg Petra, unuka svog ujaka, Zoran Mlađević iz Kosovske Mitrovice naginjao se da celiva krst nad grobom patrijarha Pavla. Zoran je s Kosmeta, došao je sa suprugom Vesnom. Na patrijarhovom grobu je prvi put.
- Imali smo patrijarha kakvog dugo nećemo imati. Molio se za mir i blagosiljao sve. Nije mu bilo teško da peške toliko puta obiđe svaku svetinju na Kosmetu, popriča sa običnim svetom... Nadam se da će i novi patrijarh ići tim putem - kaže Mlađević.

Na patrijarhovom grobu zatekli smo i braću Majstoroviće, Đokana i Savu, koji su obojica sveštenici. Sava je u srpskom Ibeju, a Đokan u Njujorku, u crkvi Sveti Sava. I oni su prvi put na Pavlovom grobu.
- Bili smo na sahrani, ali ovako nasamo prvi put - kaže Đokan, koji je put Srbije potegao zbog venčanja jedne „naše Amerikanke“ s momkom iz Vrbasa.
Monaštvo u manastiru nije raspoloženo za razgovor na ovu temu. Ipak, radnici koji u manastiru rade na održavanju kažu da se nijednom otkad je patrijarh sahranjen nije desilo da se vrata manastira ujutro otvore, a da neko ne čeka da se pokloni senima počivšeg Pavla.

- Ni kiša, ni sneg, ni zima nisu prepreka za prave vernike. Dođu ljudi nekim svojim poslom u Beograd, pa požele da se poklone patrijarhu - kažu radnici u manastiru.
Ljudi dolaze u grupama. Tiho i mirno je u manastiru Rakovica. Vrata porte širom otvorena. Sneg polako provejava, a grob počivšeg patrijarha Pavla ni na minut ne ostaje sam.