BEOGRAD - Istražujući poslovanje Agencije za privatizaciju, na osnovu rezultata interne kontrole iz 2006. i 2007. godine, Kurir je došao do saznanja da je za osam godina Agencija prihodovala ukupno 1,55 milijardi evra. U ovaj prihod uračunate su sve naplate od privatizacija najvećeg dela društvenih i državnih firmi - njih nekoliko hiljada! Međutim, samo jednom privatizacijom, prodajom „Telekoma“ 1997, u državnu kasu slilo se 1,4 milijarde tadašnjih nemačkih maraka.

Ova činjenica dovoljno govori o efektima poslovanja Agencije za privatizaciju, a jedan od bivših direktora Agencije Branko Pavlović kaže da „svakako mogu da se porede prihodi iz vremena pre 2001. i posle donošenja novog zakona“. Drugim rečima, iznos od 1,4 milijarde nemačkih maraka, za koliko je 1997. prodat paket od 49 odsto akcija „Telekoma“, može da se poredi sa ukupnim prihodom Agencije od 2001. do danas.

- Tačno je da je čitava privatizacija od 2001. zamišljena tako da navodno cena nije važna. Sama činjenica da je nešto postalo privatno, tvrdilo se, dovešće do opšteg blagostanja. U stvari, reč je bila o modelu koji je zamišljen kao visoko koruptivan i tačno je da su sve najznačajnije transakcije u privatizaciji obavljene ili pre zakona iz 2001. ili po osnovu ranije važećih zakona. Tako su izvršene podele akcija „Knjaz Miloša“, „C marketa“, „Apatinske pivare“, „Hemofarma“... U tom smislu, jasno je da je rezultat privatizacije morao da bude nezadovoljavajući, čak i da nije bilo korupcije i neznanja.

U zvaničnom dopisu Agencije za privatizaciju Kuriru stoji da je „Agencija od 2001. do 31.12.2008. na podračun konsolidovanog računa Trezora uplatila 112,5 milijardi dinara ili 1,55 milijardi evra“. To ekonomisti tumače kao ukupan prihod Agencije od privatizovanih firmi u ovom periodu.

Bivši direktor Interne kontrole Agencije za privatizaciju Goran Delić tvrdi da je poslovanje Agencije „zaklonjeno iza očiju javnosti“:

- Agenciju je osnovala država, ali Zakon o javnim agencijama tretira je kao samostalni subjekat. Međutim, agencija kao indirektan budžetski korisnik podleže višestepenom nadzoru Ministarstva ekonomije, odnosno budžetske inspekcije, nadležne interne kontrole, revizije, i drugih nadležnih organa. Pre nego što sam otišao iz Agencije, uprkos mnogobrojnim opstrukcijama, uspeli smo da saznamo dovoljno da ostavimo nekakav trag budžetskoj inspekciji, koja je mogla da preduzme dalje aktivnosti.
Delić dalje objašnjava da je Agencija finansirana kroz sopstvene prihode, donacije i sponzorstva. On podseća da su rashodi sada daleko veći nego u doba najveće aktivnosti Agencije.