ŠABAC - Meštani mačvanskog sela Ribare ubeđeni su da su ih pre nekoliko večeri posetili vanzemaljci, ili da su bili svedoci delovanja neke čudne prirodne sile koja je uz stravičnu buku rušila crepove sa kuća, a na pojedinim njivama sravnila kukuruz sa zemljom.

Bliski susret s vanzemaljcima ili nekom silom koju ni najstariji ne pamte doživelo je samo nekoliko meštana iz više hiljada kuća, koliko ih ima u selu. U Ribarima kažu da je reč o ozbiljnim ljudima koji ne bi izmislili tako nešto.

Uglješu Džinovića zatekli smo kako ore zemlju blizu svoje kuće. Još je, kaže, u šoku i boga moli da se tako nešto više ne ponovi.

- Bio sam napolju u svom dvorištu, blizu šupe, kada je počelo nešto da tutnji i mumla. Imao sam utisak da se planeta raspada. Taj zvuk nikada neću zaboraviti, bilo je to nešto neprirodno. Kao vojnik bio sam 15 meseci na aerodromu, znam šta je zvuk aviona i šta je buka. Prošao sam ratište i čuo gruvanje topova i raketa. To se s tim ne može izmeriti. Noge su mi se odsekle od straha, kolena počela da klecaju. Bio je mrak, oko devet sati uveče. Napolju je rominjala sitna kiša, i pre toga i posle toga ništa se nije čulo. Sve je bilo mirno. Ta čudna buka prestala je kao nožem odsečena. Ništa nisam video, samo sam čuo taj stravičan zvuk. Kretao se od istoka ka zapadu - priseća se Džinović neobičnog događaja.

Uglješa kaže da je sutradan u njivi video da je deo kukuruza polegao.
- U prečniku od 30 do 40 centimetara kukuruz je sravnjen sa zemljom, kao da je tenk prešao preko njega - kaže nam Uglješa.

Sutradan su Džinovići otišli u centar sela da se raspitaju šta je bilo. Rečeno im je da su i Vladimir i Anka Đurić doživeli bliski susret sa nepoznatom silom. Njihove kuće su udaljene skoro dva kilometra, ali su na istoj vazdušnoj liniji.
- Vratio sam se iz Beograda i došao sa autobuske stanice u kuću. Padala je sitna kiša, nije bilo oblaka niti se spre mala oluja. Taman kada sam seo sa suprugom Ankom da popijem kafu, napolju je nešto zatutnjalo. Osetili smo strašan pritisak u ušima, nešto je zapištalo. A onda smo čuli da nam se ruši crep. Trajalo je svega nekoliko sekundi. Kada smo istrčali napolje, videli smo da nam je spalo 150 crepova sa kuće. Sa pomoćne kuće otišle su sve ćeramide, koje nismo ni našli, ko zna kuda su odletele. Orah omlaćen, stolice na terasi pokidane - priča nam Vladimir.

Sa kuće Ilije Tarlanovića spalo 150 crepljika. Baka Darinka kaže da je nešto zamumlalo.

- Bila sam u kupatilu, a Ilija taman ulazio u kuću kada je naglo grunulo da je jedva vrata zatvorio. Pamtim nevreme, oluju, ali ovo je bilo nešto drugo - kaže Darinka.
Selom se raspredaju razne priče, jer nikako da odgonetnu šta ih je to snašlo. Da je oluja, pogodila bi sve kuće, a ne samo nekoliko. Sumnjaju u neko tajno oružje, u natprirodnu silu, a i vanzemaljci dolaze u obzir.