LOZNICA - Otkako sam se probudila iz kome i stala na svoje noge, život gledam drugim očima, radujem se svakom novom danu, a od ove godine slavim i drugi rođendan!Ovim rečima, s osmehom na licu, počinje priču za Kurir Branka Krasavac (38) iz Donjeg Dobrića kod Loznice, u koju je nevenčani suprug, policajac Dejan Marković (30), prošle godine 7. oktobra, u lokalu u Lipničkom šoru, tri puta pucao iz pištolja. Marković se potom zabarikadirao u svojoj kući u Jadranskoj Lešnici, a onda pucao sebi u glavu nekoliko trenutaka pre upada pripadnika SAJ.
Stavio prigušivačBranki je Marković pucao dva puta u glavu i jednom u levu ruku, a ona je preživela, i to bez ikakvih posledica.- Svesna sam da sam mogla da poginem ili da ostanem invalid. I danas kad vidim nekoga u kolicima, suze mi krenu na oči. Ipak, bog je hteo da mi da novu šansu i novi život, koji ću u potpunosti posvetiti mojim ćerkama. Posle svega shvatila sam koliko je život vredan i na sve gledam s osmehom - priča Branka, dok joj se u očima cakle suze.
Videvši to, ćerkice Emilija (10) i Elena (5) skočile su na nju i jako je zagrlile.- Rekle su mi da ne žele da me vide tužnu i kako plačem jer toga je s Dejanom bilo na pretek. Znaju kakav je bio i, verujte mi, i ne pitaju za njega. Moj život s njim bila je noćna mora, iz koje nisam mogla da se probudim - priseća se Branka.Govoreći o kobnom danu, kaže kako je Marković došao u njen lokal zahtevajući da se vrati da živi s njim.- Rekao mi je da moram da se vratim u stan, ili će me ubiti. Kazao je: „Ubijao sam i ranije, tvoja glava meni ne znači ništa.“ Videla sam da je stavio prigušivač na pištolj, noge i ruke počele su da mi se tresu. Okrenula sam mu leđa da ne primeti da se plašim i tad je pucao u mene. Nisam čula pucnje, samo sam u jednom trenutku osetila toplu krv niz levu ruku. Držeći se za ruku rekla sam mu da me vodi kod lekara i pala - priča Branka.
Ležala u krviMeđutim, Marković ju je zaključao u lokal i otišao.- Dva i po sata sam ležala u sopstvenoj lokvi krvi, nemoćna da bilo šta uradim. U jednom trenutku sam se pomirila s tim da ću umreti, ali sam se setila svojih ćerkica. Svesna da ne želim da ih ostavim, smogla sam snage da otpuzim do prozora. Ni danas ne znam odakle mi snage da ustanem i otvorim prozor, koji se inače teško otvara. Uspela sam da dozovem pomoć i tu sam izgubila svest - priča naša sagovornica.Kad se probudila, bila je u bolnici.- Doktor mi je rekao da sam dva puta pogođena u glavu i da ovako nešto jedan u milijardu ljudi preživi - navodi Branka kroz osmeh.
Roditelji policajcaBOL JE SVE VEĆIRoditelji Dejana Markovića, otac Milovan i majka Dragica, ne mogu da prežale svog prerano izgubljenog sina.- Svakim danom sve nam više nedostaje. Nema više ko da mi ujutru vikne „majka“ - priča i jeca Dragica Marković dok pokazuje fotelju na kojoj joj se sin ubio.
