Lako je velikim državama da drže lekcije malima o tome da je normalno da se granice prekrajaju i menjaju jer je to, tobože, u skladu sa međunarodnim pravom. Kako se pokazalo, to nije nikakva kosmička pravda za sve koji žive na ovoj planeti, već jednostavno - pravo jačeg. I lako je držati lekcije o demokratiji, pravu na samoopredeljenje kada se žarište nalazi u tuđem dvorištu. Daleko od očiju, daleko od srca. Ali kada veliki dođu u istu situaciju kao mali, onda i pravila igre moraju da se menjaju. I tako je Velika Britanija zapala u ćorskokak jer je godinama unazad pravo na otcepljenje davala svima koji su to želeli, a sada to isto istorijsko pravo zabranjuje Škotima.I Katalonci u Španiji bi isto da budu svoji na svome. Sada je pravo malo drugačije. Englezi bi da Škotima zabrane funtu, a Španci da Kataloncima zabrane da budu u EU. A oni jednostavno hoće da budu mali i samostalni, a ne deo velikih. Mnogi će reći da to ne može da se poredi sa Srbijom i Kosovom. U čemu je razlika između Srbije i Kosova, Velike Britanije i Škotske, Španije i Katalonije? Ni u čemu, osim što je Srbija mala, a Velika Britanija velika. Ali, i nama je sada daleko od očiju i daleko od srca.
