BIJELJINA - Nema više suza i tuge.- Moj tata je dobro i noga ga više uopšte ne boli. Kad se vratio iz bolnice, ja sam bio presrećan, skakao sam od sreće. Nisam mogao da verujem da će tako brzo da dođe kući.Ovo je za Kurir ispričao Gojko Đurić (8) juče kad smo ga posetili u selu Ljeljenča kod Bijeljine. Njegov otac Petar Đurić, koji je pre dve nedelje otišao na ortopediju na Banjici zbog povređene noge, u sredu se vratio i, kako kaže, noga mu neće biti amputirana.Dobre prognoze- Hvala bogu, sve je u redu. Skinuli su mi fiksator, očistili rane i sad čekam da mi sve to zaraste, pa u decembru idem na operaciju. Mene noga više ne boli, posle Beograda ja sam nov čovek. Doktori kažu da će sve biti u redu posle te operacije. Pomogli ste mi kao nikom... Pogledajte, ja sad mogu da dižem i pomeram nogu, a ranije nisam mogao nigde, suze su mi išle od bolova koje sam trpeo - kaže Petar.Mali Gojko nam se zahvalio i rekao da mu se život potpuno promenio od kada smo objavili tekst o njemu.Nova kuća- Svi dolaze i donose mi poklone. Znate, uskoro će ovde da nam grade veliku kuću, a ja jedva čekam da se moja soba završi. Hoćete da dođete da vidite kad se završe radovi? Ja ću moju sobu da obojim u plavu boju, a jedan zid će biti zelen - kaže Gojko.On dodaje da mu više ništa ne nedostaje.- Imam sve, i igračke, i hranu, i slatkiše... Evo, sad je i tati bolje - sa osmehom na licu priča Gojko.Podsetimo, Gojkov otac Petar je pre godinu dana u šumi, cepajući drva, slomio nogu i od tada je vezan za krevet, a njegov sin Gojko, koga je majka napustila, sam je radio sve kućne poslove.
Navikao da živi bez njeGojko se juče posle dužeg vremena susreo sa svojom majkom Cvetom, koja ga je napustila pre četiri godine.- Išli smo da mu izvadimo pasoš, pa nas je ona čekala, jer je morala da da saglasnost. Prvo što je pitala bilo je otkud vam ta kola, a njih sam ja, inače, dobio od prijatelja na poklon. Posle se nešto zaplakala, ali ja joj ništa ne verujem. Da je neka majka, nikad nas ne bi ostavila - kaže Petar.Pomoć sa svih stranaDok je Ekipa Kurira bila kod malog Gojka, ljudi iz različitih krajeva su dolazili i donosili poklone i novac porodici Đurić.- Dolaze ljudi, donese i pare i poklone i hranu i svima smo mnogo zahvalni - kaže Petar.
