BEOGRAD - Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je danas da rebalans budžeta za 2012. nije dobar, jer je posledica neobuzdanog trošenja u predizbornoj kampanji u prvih pet meseci ove godine i već izvršenih rashoda koji ne mogu da se vrate.Ne kažem da je ovaj rebalans dobar, ali bi bilo nedgovorno ostaviti penzionere bez socijalne zaštite, rudare bez primanja, a poljoprivrednike bez pomoći, rekao je Dinkić i dodao da su zbog toga ukupni rashodi predviđeni ovim rebalansom budžeta veći nego što to dozvoljava trenutna situacija.On je naglasio da se naša zemlja trenutno nalazi u teorijski najgore zamislivoj ekonomskoj situaciji, jer se suočava sa dvostrukim deficitom, visokim javnim dugom i inflacijom, kao i recesijom u dva uzastopna kvartala."U ovakvoj situaciji i za ekonomske stručnjake i privrednike nisu moguće jednostruke mere, samo politika štednje ili samo stimulisanje potrošnje je pogrešno, zbog čega se te mere moraju kombinovati", kazao je Dinkić.Ministar je, predstavljajući rebalans budžeta sa setom pratećih zakona koji su deo šireg paketa za fiskalnu konsolidaciju, naglasio da Vlada Srbije međutim, ima jasan plan za izlazak iz krize, a to je precizno kombinovanje mera štednje i stimulisanja potrošnje, kako bi se zaustavio rast javnog duga i smanjio budžetski deficit.Plan je da budžetski deficit u 2013. godini bude prepolovljen na 3,5 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP), a po realnom scenariju rast javnog duga će biti zaustavljen u 2014. godini, kako bi u 2015. počeo da pada, istakao je Dinkić, napominjući da će budžetski deficit u ovoj godini biti 6,7 odsto BDP-a “što je ubuduće neodrživo”.On je najavio da će u narednih mesec dana zajedno sa predlogom budžeta za 2013. godinu Skupštini Srbije biti dostavljen i paket srednjoročnih mera i strukturnih reformi za smanjenje budžetskog deficita i zaustavljanje rasta javnog duga.Dinkić je istakao da Vlada Srbije nema nameru da stane u smanjivanju budžetskog deficita, jer je cilj da se on u 2014. svede na 1,9 odsto BDP-a.Ministar je, najavljujući buduće mere, najavio reformu tržišta rada i kompletnog javnog sektora, destimulisanje prevremenog penzionisanja, unapređenje industrijske politike, ulaganja u poljoprivredi, prehrambrenoj industriji, energetici i infrastrukturu, namenskoj industriji i rudarstvu, kao i restrukturiranje strateških preduzeća u roku od 1,5 godinu od donošenja novog zakona.“Utvrdiće se koja od tih preduzeća imaju tržišnu perspektivu i za njih će biti pronađen strateški partner, a za ona koja nemaju perspektivu biće obezbeđen socijalni program za zaposlene, kako ne bi dalje gomilali gubitke”, naveo je Dinkić, istakavši da takva preduzeća stvaraju gubitke od oko 40 milijardi dinara.Dinkić je najavio da će biti promenjena osnovica za transfer sredstava pokrajini Vojvodini i da će ona biti zasnovana samo na poreskim prihodima, a očekuje se da će taj transfer u sledećoj godini iznositi 820,5 milijardi dinara umesto dosadašnjih 750 milijardi dinara.On je objasnio da se ta osnovica menja zato što se neporeske osnovice ne mogu realno sagledati i zato što se očekuje da će poreski prihodi sada biti uvećani.Ministar je najavio i formiranje u narednim nedeljama multiresorna vladina komisija za izvršenje radikalme “seče” birokratskih propisa radi lakšeg dobijanja građevinskih I ostalih dozvola u cilju privlačenje investicija.Rebalansom budžeta za ovu godinu predviđeni su prihodi od 829,6 milijardi dinara, rashodi od 1.033,2 milijarde i deficit od 203,6 milijardi dinara, ili 6,2 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Od predviđenih 829,6 milijardi dinara prihoda rebalansom budžeta, poreski prihodi iznose 700,6 milijardi dinara ili 84,5 odsto, dok neporeski prihodi i primanja iznose 127,35 milijardi ili 15,4 odsto ukupnih primanja budžeta.Ostatak obuhvataju donacije u vrednosti od 1,6 milijardi dinara, što čini 0,2 odsto ukupnih prihoda. Procenjuje se da će rast poreskih prihoda, u odnosu na prihode predviđene originalnim budžetom, biti 3,3 odsto, dok će neporeski prihodi biti manji za 16,5 odsto.Očekuje se da će prihodi budžeta na osnovu povećane stope poreza na dodatnu vrednost sa 18 na 20 odsto biti veći za 7,8 milijardi dinara i da će izmene akciza na naftne derivate doneti 2,8 milijardi dinara, a na duvan dodatnih četiri milijarde.Rebalansom je budžet za poljoprivredu povećan za 10 milijardi dinara, a deo budžeta za socijalnu zaštitu za sedam milijardi dinara, dok će privreda rebalansom dobiti 4,7 milijardi dinara.
