BEOGRAD - Neiskorišćeni ogromni pčelarski pašnjaci.Sa izvezenih 2.967 tona meda prošle godine Srbija je oborila rekord u izvozu ovog značajnog domaćeg proizvoda. Od izvezenog meda u Srbiju je ušlo 12.925.000 dolara.Zarada od izvoza meda mogla bi biti mnogo veća kad bi Srbija liberalizovala sferu pčelarstva, smatra Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).Dobre kampanje- Zahvaljujući našim marketinškim kampanjama u inostranstvu, uspeli smo da se izborimo za veći izvoz, što je za posledicu imalo da u poslednje dve godine pčelari povećavaju broj košnica. Trenutni prosek u našem savezu je 49 košnica po pčelaru. Prošle godine je sa 2.967 tona ostvaren maksimum u izvozu. Pčelari su svuda u svetu u povlašćenom položaju. Kad bi i naši pčelari imali privilegije kao u Evropskoj uniji, za dve godine bismo imali 6.000 pčelara više. Potencijali pčelarstva su neiscrpni jer su ogromne površine pod bagremovim šumama neiskorišćene. Manje od jednog procenta pčelinje paše u Srbiji je iskorišćeno, ali da bi se pčelar tim poslom ozbiljno bavio, to mora da bude isplativo - ističe Živadinović i dodaje da je ove godine najveći prinos, do 12 kilograma po košnici, bio kod bagremovog meda.Živadinović ističe da SPOS pregovara s državom o regulativi o zdravstvenoj zaštiti pčela, koja će, ako zaživi, srpski med učiniti nekonkurentim na evropskom tržištu jer će mu zbog skupih nameta drastično uvećati cenu.- Potrebno je da pčelari imaju što manje dažbina. Problem je i to što svi od pčelara traže pare odmah, a oni na naplatu čekaju i do šest meseci - kaže Živadinović.Prepoznatljiv kvalitetAgroekonomski analitičar Milan Prostran, bivši specijalni savetnik predsednika Privredne komore Srbije, ističe da je pčelarstvo od amaterskog i dopunskog posla preraslo u profesionalnu delatnost koja donosi solidnu zaradu.- Sve je više pčelarskih društava i s obzirom na to da je naš med odličnog kvaliteta, Srbija bi mogla godišnje od izvoza meda da zaradi desetine miliona dolara. Pčelarstvo je postalo biznis koji donosi lepu zaradu - kaže Prostran i dodaje da je srpski med po kvalitetu prepoznatljiv na tržištu zapadnih zemalja.
Proizvodnja meda 2012. godine Količina-Vrsta meda (U TONAMA)♦ Bagremov2.037♦ Od bagremca34♦ Livadski809♦ Suncokretov 1.754♦ Lipov 449♦ Cvetni 131♦ Šumski 108♦ Mešani 407♦ Med od uljane repice 49♦ Ostale vrste meda 31Ukupno 5.808
Zaštićen homoljski medMilan Prostran ističe da je homoljski med od Zavoda za intelektualnu svojinu dobio sertifikat o geografskom poreklu, na osnovu kojeg je postao zaštićen i na međunarodnom tržištu Lisabonskom konvencijom.- Naš med je odličnog kvaliteta i Srbija može godišnje da izvozi više od 5.000 tona meda. Postoji veliki broj pčelara koji imaju od 10 do 1.000 košnica, a njih može biti i više - kaže Prostran.
