BEOGRAD – Predsednik Izvršnog veća Vojvodine i član Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS, ubijen je 13.maja 2000. godine na Novosadskom sajmu. Prema saznanjima iz policijske istrage, on je ubijen po nalogu bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića zbog kontakta sa opozicijom.
Policijska istraga došla je do dokaza da je Slobodan Milošević naredio ubistvo Peroševića jer je imao saznanja da je on sklopio dil sa srpskom opozicijom.
Podsetimo, Perošević je ubijen 13.maja hicem iz pištolja u glavu, prilikom obilaska Novosadskog sajma. Na Peroševića je dva sata nakon što je otvoren Međunarodni poljoprivredni sajam, u stočnoj hali 26 pucao portir Novosadskog sajma Milivoje Gutović iz Ratkova (50), rodnog mesta prvog čoveka vojvođanske Vlade. Nakon što su se lekari više sati borili za njegov život, Boško Perošević je preminuo u 16.05 časova.
Međutim, prema izjavama očevidaca, po izlasku iz hale Peroševiću je zazvonio mobilni telefon i on je zastao dok su zvaničnici i obezbeđenje nastavili obilazak. Nekoliko sekundi nakon toga prema navodima iz istrage Peroševiću je s leđa prišao Gutović i iz neposredne blizine mu pucao u potiljak. Perošević je pao obliven krvlju, a prvi mu je prišao tadašnji predsednik Skupštine Vojvodine dr Živorad Smiljanić. Onesvešćenog Peroševića su uneli u prvo vozilo koje su tu našlo i odvezli ga do ulazne kapije Sajma, odakle je kolima hitne pomoći prebačen u novosadsku bolnicu.
Gutović je posle zločina pokušao da pobegne trčeći prema drugom izlazu iz hale, ali su ga radnici obezbeđenja uz pomoć nekoliko izlagača i posetilaca, ubrzo uhvatili.
Boško Perošević je u noviju političku istoriju Vojvodine ušao negde pred "jogurt revoluciju", kada je u Odžacima, gde je postao predsednik opštine, zauzet pismeni stav da u sporu između vojvođanskog i srpskog rukovodstva oko ustavnih promena imaju pravo oni iz Beograda. Kad je Milošević srušio "autonomaše", neko se setio da na upražnjeno mesto predsednika Izvršnog veća Vojvodine dođe Perošević, s čim se složio i Milošević.
Perošević je, tokom turbulentnih devesetih godina prošlog veka uspeo da sačuva nerve i ostane pribran i dosledan svojoj doista civilizovanoj političkoj prirodi. Čak je Vuk Drašković u izjavi nakon atentata spomenuo da od Peroševića opozicija nikad nije čula "govor mržnje", a opozicioni političari su listom govorili da su sa Peroševićem uvek korektno komunicirali.
Ubistvo Peroševića usledilo je na početku njegovog novog političkog uspona, a tri meseca pred ubistvo naprasno je postavljen za predsednika Gradskog odbora SPS-a u Novom Sadu. Ni kad je postao šef novosadskih socijalista nije promenio stil, pa je uglavnom obilazio obnavljanje mostova, govorio o razvoju poljoprivrede i revitalizaciji vojvođanske metalne industrije.
