Antu Pavelića, bivšeg poglavnika kvislinške Nezavisne Države Hrvatske, nakon bega iz Zagreba na svojoj teritoriji u Rimu skrivao je Vatikan, potvrđuju dokumenti sa kojih je CIA, obaveštajna služba SAD, nedavno skinula oznaku tajnosti.
Pored toga, beleška koja je napisana 8. novembra 1947. godine u stožeru mediteranskih operacija američke vojske dokazuje da su Amerikanci i Britanci u leto te godine planirali da uhapse poglavnika, ali da taj plan nije sproveden.Ante Pavelić iz Zagreba sa porodicom 6. maja 1945. godine beži u Austriju gde boravi u američkoj okupacionoj zoni. Odande se, uz pomoć lažnih peruanskih dokumenata pod imenom don Pedro Goner, prerušen u sveštenika, prebacuje u Italiju. Stiže do Rima gde ga, kako potvrđuje beleška, pod svoje okrilje uzima Vatikan, gde je tada stolovao papa Pio XII, bivši vatikanski nuncij u nacističkoj Nemačkoj.
U Rimu su vrlo brzo nakon pada NDH, sveštenik Krunoslav Draganović i grupa sveštenika i redovnika vezanih uz zavod Svetog Jeronima, uspostavili mrežu koja je trebalo da omogući pripadnicima kvislinškog režima da se prebace na tada najsigurniju lokaciju, u zemlje Južne Amerike: omiljena odredišta bili su Argentina, Paragvaj i Brazil. Tada su, naime, u tom delu sveta na vlasti većinom bile vojne hunte. O toj mreži u drugoj belešci, od 12. februara 1947. godine, iscrpno piše specijalni agent Robert Klejton Mad iz američke protivobaveštajne službe.On je uspeo da nađe doušnika u zavodu Svetog Jeronima koji ga je iscrpno izveštavao o stanju u toj instituciji u samom središtu Rima, ali je pod upravom Vatikana. Prema Madovim saznanjima, tamo su boravili visokopozicionirani predstavnici vlasti NDH - zapovednik vazdušnih snaga Vladimir Kren, dr. Vjekoslav Vrančić, zamenik ministra spoljnih poslova, ali i Đorđe Perić, ministar propagande u srbijanskoj vladi Milana Nedića. Ali, ne i Pavelić.
Agent Mad u belešci upozorava da se priprema operacija da se u Južnu Ameriku prebace Pavelić i Kren pa nakon toga američke službe pokreću operaciju lociranja Pavelića. Zadatak je preuzeo pukovnik G. F. Blunda, autor spomenute beleške, koji dolazi u Rim 11. avgusta 1947. godine i stupa u kontakt sa američkim i britanskim agentima. Nakon toga zaključuje kako svi podaci “indiciraju da Paveliću utočište pruža Vatikan”.
Blunda želi da se krene u zajedničku operaciju hapšenja, ali navodi da ga britanski diplomata i obaveštajac Bendal “pokušava da izmanipuliše” kako bi akciju izvele samo američke snage, a Britanci ostali čistih ruku. Blunda to odbacuje jer “nije u američkom interesu”. Naime, “američke obaveštajne agencije koriste brojne Hrvate kao izvore informacija. Poznato je da je značajan broj tih Hrvata lojalan Pavelićevim antikomunističkim aktivnostima i katoličkom fanatizmu”.
Stoga Blunda, Bendal i još jedan Britanac, Veršojl, dogovaraju sledeći plan. Obe će strane imenovati po jednog službenika koji će biti u pripravnosti u slučaju da Pavelić napusti Vatikan.
Veršojl mora da organizuje italijanski policijski tim koji bi asistirao Britancima i Amerikancima i na kraju preuzeo na sebe samo hapšenje, da ne bi došlo do diplomatskog incidenta. U tom bi trenutku Britanci i Amerikanci izvestili italijanske vlasti da je uhapšeni traženi ratni zločinac Ante Pavelić i stvar bi bila rešena. Samo u slučaju vanrednih okolnosti hapšenje bi zajednički obavili Britanci i Amerikanci, a onda rešavali probleme sa Italijanima.
Veršojl je rekao da je Pavelić poslednji put negde u julu viđen kako šeta rimskom Via Corso Umberto, dakle izvan Vatikana, a s njim je bio jedan od njegovih telohranitelja Kadnerik. Pavelić je bio kratko ošišan i odeven u svešteničku odoru, a Veršojl je rekao da zna tačnu lokaciju u Vatikanu u kojoj Pavelić boravi (prema jednom drugom dokumentu američke protivobaveštajne službe reč je o Via Giacomo Venezian broj 17-C, drugi sprat). Zato se on, navodi Blunda, trebao pobrinuti da Pavelića izmami iz Vatikana i zatim prema dogovorenom planu bude uhapšen. Međutim, nakon sastanka održanog 11. avgusta ništa se nije dogodio puna tri meseca. Britanci su Blundi samo sugerisali da nisu u mogućnosti da izvuku Pavelića iz Vatikana.
Autor beleške u to ozbiljno sumnja, a kao potvrdu navodi kako su Britanci Paveliću ranije te godine omogućili da pobegne iz Đenove kad su tamo izvršili prepad kako bi uhapsili kvislinge koji su planirali da iz tog lučkog grada krenu na put za Južnu Ameriku. Budući, dakle, da su Britanci neskloni operaciji hapšenja Pavelića, pukovnik Blunda smatra da se to uopšte neće dogoditi.
Američki obaveštajac ističe kako je verovatno da je Pavelićeva porodica u Firenci, a prema informacijama američkog agenta iz Vatikana, smatra potpuno pouzdanim da je poglavnik tamo i da je nedavno bio podvrgnut operaciji. Pukovnik na kraju beleške ističe da je šalje brigadiru Fricšeu lično zbog “mogućih implikacija sudelovanja Vatikana u skrivanju ratnih zločinaca”.
