Ed Houben iz Holandije već 12 godina usrećuje brojne parove tako što nesebično donira spermu i pomaže onima koji ne mogu da postanu roditelji. Najpoznatiji donatro sperme na svetu radi to besplatno, razlog njegove velikodušnosti je zadovoljstvo koje mu ovakva pomoć pruža, a uskoro će na svet doći njegovo 100. dete.
"Inače, ne pijem kako bi sperma bila u što boljem stanju. Ali u ovom slučaju mogao bih da napravim izuzetak- rekao je Ed za "BBC".
Ovaj muškarac, koji je bio nevin do 34. godine, u početku je spermu donirao na tradicionalni način, u lokalnim klinikama. Kasnije se odlučio za nekovencionalni pristup, spavanje sa ženama koje žele da postanu mame. Usluge je pružao i heteroseksualnim i homoseksualnim parovima, a njegov prosek je bio 15 žena mesečno. Ljudi su se u velikom broju obraćali za pomoć jer "njegov servis pravljenja beba" ima određene pogodnosti.
Dok klinike za veštačku oplodnju od pacijenata traže po nekoliko hiljada dolara, Ed Houben usluge pruža bez novčane nadoknade. Veliki broj parova kontaktira Eda, ali i on sam traži buduće majke, najčešće preko raznih sajtova za doniranje sperme.
"Velikodušnom" Houbenu najbitniji su lekarski izveštaji o zdravlju njegovih klijentkinja. Njegova kuća u Mastrihtu prepuna je fotografija njegovih bioloških beba, a Ed je veoma pažljiv u prikupljanju podataka kako ne bi došlo do incesa.
Većina bi pomislila da su muškarci veoma ljubomorni na Eda, ali njima nimalo ne smeta to što on spava sa njihovim partnerkama.
"Nedavno me je posetio jedan par. Došli su ovde tri puta i sad imaju dete. I to je razlog što su muškarci daleko do razmišljanja: Oh, neki mi je stranac spavao sa ženom", prokomentarisao je Ed.
Ovaj donator sperme plašio se da neka mama od njega može da zahteva alimentaciju pa je pokušao da se od toga zaštiti ugovorom. U dogovoru sa advokatom odustao je do toga jer takvu pravnu mogućnost mame jednostavno nemaju.
Iako je u kontaktu sa nekolicinom biološke dece, Ed je otkrio da sanja o pravoj ljubavi, o tome da će pronaći ženu svog života koja će mu roditi dete.
