Uredno pratim vaš rad i zalaganje, nekad čak i previše za moj ukus, pa tako primetih da ste nedavno obradovali zaposlene s Andrićevog venca. Sve ste ih poveli da gledaju vojnu paradu, akrobacije domaćih i ruskih pilota. Omogućili ste im da „uživo“ vide Putina. Svaka čast. To se retko viđa, naročito kod ljudi na tako visokom položaju. Tako pored silnih savetnika, pomagača, supruge - jes‘ da nije zaposlena kod vas, ali joj je radni sto blizu - defileu su prisustvovali i vaši telohranitelji. Mora da ste im dali voljno tog dana. Jer gledam, onaj Putinov grmalj ne skida pogled sa šefovog temena, eventualno mu pogled sklizne na vrat, a ovi vaši... Jadni, sve iskrivili vrat dok su pokušavali da proprate akrobacije pilota.
Ako, tako treba. Umorna deca, svaki dan vas čuvaju, prate, ejjjj... Voziti od Bajčetine do Beograda, pa malo po gradu, pa ti, pride, vozač policijskog generala uleti u kolonu, slupaju džip u servisu... I treba da se odmaraju. Čujem, i malo su plaćeni. Onaj Putinov grmalj ko zna kolike pare zarađuje, u kolikoj kući živi, pa nije ni čudo što u šefa gleda ko u boga. A to što pričaju da je njima posao da vas čuvaju 24 časa, ma ajte. Pa moraju i oni nekad da danu dušom. Usred gužve, kad su oko njih hiljade ljudi, dok je u poseti šef Kremlja, ali moraju. To oslikava i vašu snagu.
