Država Srbija, 21.vek - skoro trećina stanovništva nezaposlena, prosečna plata troduplo manja nego u susednoj Sloveniji, a nekad smo bili zajednica, trudnice dobijaju otkaz, stotine hiljada gladnih, nikad više dece na ulici, a tema broj jedan je spomenik. U Preševu! Lokalci digli spomenik OVPBM, osvedočenim teroristima, i krenula je drama. Da li će da sklone spomenik, ko je to finansirao, da li je budžet Srbije dao pare da se veličaju ubice Srba, da li, uopšte, iako je na teritoriji Srbije, srpska vlast sme da ga skloni? Ovo poslednje, verujem, nateralo je državni vrh da pokuša da demonstrira snagu i pokaže napaćenom narodu da iako nema posao, pare, hranu, sutra, ipak ima državu koja brine čije je ime uklesano u kamen. Krenula je tako prepiska - prvo je Ministarstvo pravde pisalo sitnu knjigu preševskim lokalcima, oni poručili da ne brinemo, naći će načina da ozakone svoje ljude. Eto, zasad. Ako ste u startu ove limunade očekivali da Dačić kao svojevremeno Džo bagerista potera bager i polupa, onako „muški“, spomenik, ništa od toga. To nije njegov stil. Doduše, pojavila se priča da bi preševski Albanci mogli da izmeste spomenik u dvorište džamije, ali se od toga, isto tako brzo kao što se ta informacija pojavila, i odustalo. Pa neće valjda da uzmiču pred nama, bar smo mi poznati kao narod koji uvek popušta i prepušta. A možda je, samo možda, došlo vreme da lupimo šakom o sto i kažemo „ne može“. Da cenimo naš narod na ovaj ili onaj način.
