Eto, dočekasmo da Evropska unija porodici pokojnog Slobodana Miloševića i njegovim jastrebovima iz veselih devedesetih odmrzne imovinu u inostranstvu. Doduše, odmrzli su im veliko ništa jer su sve te naše pare odavno prebačene u bratske nam države, poput Rusije. Kratko su boravile u Evropi, tačnije na Kipru, i netragom nestale. Niko više nije mogao da ih nađe, pa čak ni vrhunski profesionalci poput Mlađana Dinkića, Velimira Ilića...Sad samo možemo da nagađamo ko je sve skrasio svoj život, na luksuznom nivou, parama opljačkanih penzionih fondova, preduzeća, carina... Pokupili su sav novac, ispraznili su sve kase... I taman kad pomisliš - stigla demokratija, sad će neko to da napuni, kad oni podrpaše i inventar, oguliše i zidove, počeli i cigle da vade. I nikad niko nije odgovarao zbog toga, a napravili su ekonomski genocid nad narodom!Zato danas imamo situaciju da će se država urušiti ukoliko narod ponovo ne poturi leđa kako bi sačuvao svoj krov nad glavom. Svima je jasno da se teško živi, da mnogi nemaju ni za osnovne ljudske potrebe, posebno penzioneri. Ali da li svi shvataju da, ako se danas ne uzme malo, sutra će se uzeti mnogo više.
