Pričali smo o Riju, al‘ ne znam da li smo pričali o plažama. E, pa danas smo Dado i ja rešili da iskuliramo posle deset dana satiranja od posla. Istina, imamo rovca u glavi koji nas tera na još, ali ne vredi, odosmo na plažu.Savatao nas drug Edji, kaže puno ime mu je Edmundson. Dao nam dve stolice, kvaziležaljke na plaži, mi sedosmo i, konačno, posle deset dana da se smočimo. Ogromni talasi, ne možeš da se kupaš ko čovek, al‘ zato možeš da sediš s pogledom na plažu. I sve bi bi bilo super da nismo krenuli da naručujemo kajpirinju. Plus 25 stepeni, vetar pirka, idealno za koktel.Al‘ evo, dva sata kasnije, ne bih preporučio to piće nikome. U svakom slučaju, nije ovo tekst o pićima u Brazilu već o plaži na kojoj smo bili. Znatno je mirnija od Kopakabane, na koju po pravilu svi turisti idu, a tokom Svetskog prvenstva na toj plaži je i Fan fest, sa ogromnim ekranima preko kojih navijači prate utakmice.Ipanema je raj za surfere, a najviše njen početak, koji se zove Arpoador. Deo na granici s Kopakabanom počinje od ogromne stene, takozvane tvrđave, i u narednih stotinak metara vrvi od ljudi s daskama koji čekaju savršen talas. Kako se ide dalje, Ipanema vam nudi savršen mir, čak i u ovo doba godina, kad počinje zima.Lepe devojke šetaju plažom, momci, ništa manje lepi, igraju fudbal u plićaku. Opusti se čovek gledajući sve te prizore, a naivni zaliju kajpirinjom. Bio je to dan za odmaranje, već danas nas čekaju nove obaveze.Imamo velike planove, al‘ ne smemo da ih otkrivamo. Da ne ureknemo.Vidimo se sutra, s nekom novom pričom i nekim novim saznanjima o ovom prelepom gradu.
