JOHANEZBURG - Svi će ga zauvek pamtiti.Vest o smrti Nelsona Mandele (95), bivšeg predsednika Južne Afrike i jedne od najuticajnijih ličnosti 20. veka, odjeknula je čitavom planetom. Čuveni borac za pravdu i žestoki protivnik aparthejda možda je jedini državnik kojeg je iskreno cenio ceo svet, zbog čega nema države ni naroda koji mu u ovim trenucima ne odaju počast.Čitava nacija ustala je na noge još kad se informacija o okončanju života velikana proširila zemljom. Mnogi su, istog trenutka kad je javljeno da je podlegao posledicama infekcije pluća, u pidžamama napustili svoje domove kako bi odali počast jednom od najvećih boraca za ljudska prava. Kod kuće prvog tamnoputog predsednika Južnoafričke Republike u četvrti Houton u Johanezburgu okupilo se stotine ljudi. Oni su napravili improvizovani oltar tako što su uramljenu sliku nasmejanog Mandele stavili kod drveta u blizini kuće, ukrasili ga svećama, nacionalnom zastavom i buketima cveća. Više desetina Južnoafrikanaca okupilo se i ispred stare kuće bivšeg predsednika, gde su pevali pesme iz perioda borbe protiv aparthejda, represivnog sistema koji je sprovodila vladajuća manjina belaca nad većinskim tamnoputim stanovništvom. Neki od njih ogrnuli su se zastavama Južne Afrike, kao i i zeleno-žuto-crnim zastavama Mandeline partije, Afričkog nacionalnog kongresa. Svirali su i u vuvuzele, nacionalni instrument, ali i plesali tradicionalne igre u čast preminulog lidera.Nelson Mandela je inspirisao čitav svet da se zalaže za jednaka prava, a prema rečima mnogih, ostavio je neizbrisiv pečat. Biće sahranjen 15. decembra u selu svojih predaka Kunu, na Istočnom rtu, a mediji spekulišu da će to biti najveća sahrana u istoriji, kojoj će prisustvovati delegacije gotovo svih zemalja sveta. Navodi se i da će njegovo telo biti balsamovano.
Govor iz zatvora
U životu sam se posvetio borbi za narod Afrike. Borio sam se protiv bele dominacije i protiv crne dominacije. Negovao sam ideal demokratskog i slobodnog društva, u kojem će sve osobe živeti zajedno u harmoniji i s jednakim mogućnostima. To je ideal koji planiram da živim i ostvarim. No, ako treba, to je ideal zbog kojeg sam spreman i da umrem - reči su kojima je Mandela završio skoro pola sata dug govor, koji je postao deo svetske istorije.Ono što je počelo kao izjava zatvorenika, završilo se kao najpoznatiji i najvažniji govor Nelsona Mandele. To se dogodilo kad se u sklopu odbrane, u 45. godini, 20. aprila 1964, nakon dve godine zatvora zbog pozivanja radnika na štrajk, iz suda obratio naciji govorom koji je trajao 29. minuta.
Telegram saučešćaDAČIĆ: BIO JE JEDINSTVENPovodom smrti Nelsona Mandele, predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić uputio je telegram saučešća predsedniku Južnoafričke Republike Džejkobu Zumi.- Nelson Mandela bio je jedinstveni lider, koji je ceo život posvetio borbi za slobodu i demokratiju i postavio putokaze čitavom svetu kako se čuvaju jednakost i ljudsko dostojanstvo - istakao je Dačić u telegramu.
Morgan Friman američki glumacDok se prisećamo njegovih pobeda, ne treba da razmišljamo koliko smo postigli, već koliko još moramo da uradimo. Njegovo putovanje nastavlja se sa mnom i sa svima nama.Bono voks muzičar i aktivistaNelson Mandela nam je pokazao kako da volimo, a ne da mrzimo, ne zato što se nikad nije prepustio besu i nasilju već zato što je naučio da će ljubav bolje uraditi posao.Dalaj-lama verski vođaOn je bio čovek sačinjen od hrabrosti, principa, izuzetnog integriteta, veliko ljudsko biće, neko za koga se zaista može reći da je živeo značajan život. Molim se za njega i šaljem iskreno saučešće njegovoj porodici i celom narodu Južne Afrike.Dejvid Kameron britanski premijerNelson Mandela je bio istaknuta figura našeg vremena, legenda za života i sada u smrti - suštinski globalni heroj.Ban Ki Mun generalni sekretar unMnogi ljudi širom sveta bili su inspirisani njegovom nesebičnom borbom za ljudsko dostojanstvo, jednakost i pravdu.Elizabeta II britanska kraljicaDuboko sam ožalošćena. Mir koji danas vidim u Južnoj Africi je nasleđe koje je on ostavio. Svet je izgubio sjajnog vođu i velikog čoveka.
1918. Mandela rođen u istočnom Kejptaunu u Južnoafričkoj Republici1943. Priključio se Afričkom nacionalnom kongresu (ANC), organizaciji koja se borila protiv aparthejda1947. Izabran za generalnog sekretara Lige mladih, ogranka ANC1952. Mladi Mandela počeo sa advokatskom praksom1956. Optužen za veleizdaju zbog zalaganja za jednaka prava svih, ali je ta optužba odbijena1962. Uhapšen i osuđen za sabotažu na pet godina zatvora1964. Ponovo optužen i osuđen na doživotnu robiju1990. Nakon 27 godina robije pušten na slobodu zbog pritiska međunarodne zajednice na vladu Južne Afrike1993. Dobio Nobelovu nagradu za mir1994. Postao prvi tamnoputi predsednik u Južnoafričkoj Republici1999. Završen mu je predsednički mandat i rešio je da se više ne kandiduje2001. Dijagnostikovan mu rak prostate2004. Povukao se iz javnog života2010. Poslednji put se pojavio u javnosti na ceremoniji zatvaranja Svetskog prvenstva u fudbalu
