BEOGRAD - Samira Parilja, devojka čarobnog glasa, Portorikanka čije je izvođenje srpskih pesama do sada na njenom Jutjub kanalu pogledalo više od 1.000.000 ljudi. Ipak, izdvaja se njeno maestralno izvođenje srpske himne “Bože pravde“.
Devojka, koju samo na Fejsbuku prati skoro 8.000 fanova, našu himnu otpevala je ne samo prelepim glasom, već srcem i dušom. A kako i ne bi kad je, kako tvrdi, Srbija njena prva ljubav, njena Ahilova peta. Iako ima samo 22 godine, ova talentovana devojka govori o svetu koji je okružuje sa toliko mudrosti da bi joj pozavideli mnogi. Svoju ljubav prema Srbiji iskazuje na svakom koraku. Ima li lepšeg dokaza nesebične ljubavi prema jednoj zemlji kada naučite pesme po kojima je ta zemlja poznata. I ne samo da ih naučite već ih i pevate tako iskreno baš kao da ste i sami deo tog naroda. Takav odnos prema Srbiji ima Samira Parilja.
Samira bi uskoro trebalo da diplomira matematiku i biznis. Trenutno radi kao stalni saradnik na Seton Hil univerzitetu u Pensilvaniji. Takođe je i akcionar jedne banke, gde radi kao pripravnik. I dok je ona u Americi, njena majka je ostala u rodnom Portoriku gde sa drugo dvoje dece vodi porodičan posao.
“Mnogo više volim da učim i slušam nego da pričam. Tu je i moja ljubav prema muzici. To je moj način da se oslobodim napetosti i da se povežem sa drugima, podsećajući ih, kao što uvek kažem, da ljudi ne putuju sami u ovom životu”, započinje svoju priču Samira za portal Kurira.
Kako sama kaže, da bi mogli da se povežemo jedni sa drugima i da bi bili u stanju da cenimo nečiju dušu, moramo da znamo i nečiju priču.
“Tako je i u takmičenjima u pevanju. Kada predstavljaju takmičare, ne predstavljaju samo njihov talenat već i njihove životne priče. I onda kada konačno publika čuje glas, suze više ne mogu da se zadrže”, kaže Samira.
Kada je počela da čita i uči o Balkanu, ratovima i stradanjima, kaže da joj se srce otvorilo pa je sa punom pažnjom učila o tome.
“Kada sam došla u Srbiju i shvatila kakvu dušu ima ova zemlja, i koliko ima talenata u ovoj državi, koji nisu nekad adekvatno nagrađeni, moje srce je bilo ispunjeno ljubavlju i poštovanjem prema Srbiji. Ovo je moja četvrta godina kako dolazim u Srbiju. I svaki put kad dođem budem u kontaktu sa ljudima različitog porekla. Oni mi skuvaju kafu i onda razgovaramo. Pričaju mi o Srbima, srpskim kraljevima, tradiciji, kulturi, šalama... O mešavini tuge i sreće. I sve priče imaju zajednički činilac a to je nada”, podelila je sa nama svoje prve utiske o Srbiji.
Prema njenim rečima ljudi ovde uvek na poseban način otvore svoja srca za nju, što je kako kaže, “isto tako i sa našom braćom u Crnoj Gori”. Kako bi što bolje dočarala dobrotu ovdašnjih ljudi ispričala nam je jednu malu anegdotu.
“Pre dve nedelje otkazan mi je let za Rim iz Podgorie. Rekli su mi da moram da kupim novu kartu, da nema drugog rešenja... Baš sam bila nervozna i nisam znala šta da radim... Plakala sam gledajući u telefon i razmišljajući šta da radim. Imala sam broj telefona majke jednog mog prijatelja u Beogradu. Ona se zove Ljiljiana Đorđević. Ona je u tom trenutku bila na poslu kada sam je pozvala. Pokušala sam na mom ne tako dobrom srpskom da joj objasnim da sam u nevolji. Napustila je posao i stigla kod mene za manje od 20 minuta. Potom je pokušala da mi pomogne da sa agencijom nađemo neko rešenje. Na kraju dana, nisam mogla da odem tim letom. Ljiljiana me je odvela kod sebe kući. Tamo sam ostala više od nedelju dana. Ona i njena ćerka Jelena (koja je pevačica) brinule su o meni kao o članu porodice. I ništa nisu tražile za uzvrat”, ispričala je Samira i dodala da je to samo jedna priča, od mnogih, koje detaljno objašnjavaju njenu ljubav i poštovanje za ovu zemlju.
Ono što je posebno fascinira u Srbiji jeste priroda. Ove godine je posetila Potpećku pećinu u Užicu i, kako kaže, zaista je bilo neverovatno da bude na mestu za koje se veruje da su tu ljudi boravili tokom neolitskog perioda. Ipak, ljubav prema muzici i pevanju je ono po čemu je ova devojka najprepoznatljivija. Iako kaže da nikada nije imala priliku da se fokusira na školovanje glasa, voli da peva i to posebno pesme sa ovih prostora.
“Upoznala sam dva Srbina i jednog Hrvata. Jedan od njih mi je svirao većinu srpskih pesama koje znam pa sam i odlučila da nastavim da ih učim. Obožavam srpske narodne pesme. Ako odem u neki klub u Srbiji, a ne čujem nešto od Miroslava Ilića veoma se razočaram. Obožavam boju balkanskih glasova, vibrato je neverovatan ... Volela bih da pevam tako. Moj omiljeni srpski pevač je Đorđe Balašević, njegove pesme su pune duše i dubine”, iskrena je Samira.
Ono što je oduševilo mnoge, koji su je čuli kako peva, je njeno izvođenje himne “Bože pravde”. Delovala je pomalo zbunjeno kada smo je pitali šta misli o tome što neki srpski sportisti ne žele da pevaju himnu a neki od njih čak i reči ne znaju.
“Ako oni ne žele da pevaju, ja to poštujem, nisu svi u mogućnosti da pevaju, kao što nema svako želju da peva.. Oni imaju pravo da i u tišini pokažu poštovanje prema svojoj himni. E sada, po mom vrlo skromnom mišljenju, sramota je kad neko ne zna reči himne ili istoriju svoje zemlje. Pogotovo ako igrate ili se takmiče za ovu zemlju. Mislim da je poznavanje reči himne način da se pokaže poštovanje i zahvalnost za zemlju koja vas hrani i za građane koji veruju u vas”, kaže ova skromna devojka.
U njenom repertoaru našlo se i nekoliko pesama hrvatskih izvođača, a Samira nam otkriva da je njen omiljeni balkanski pevač Oliver Dragojević koga bi barem jednom volela da čuje uživo.
“Ne znam toliko o Hrvatskoj koliko znam o Srbiji, iako sam imala priliku da idem u Dalmaciju prošle godine. Ono što znam je da je Srbija moja prva ljubav, ako ne računamo naravno moju zemlju. I ne želim da je poredim ni sa jednom drugom zemljom. Ona ima posebno mesto u mom srcu i mojim uspomenama. Ne verujem da će se to ikada promeniti. To ne znači da je jedna zemlja bolja od druge. Svi su braća. I oni su bili jedna zemlja u najboljim vremenima svoje istorije. To samo znači da u mom srcu, u poređenju sa drugima, Srbija je moja Ahilova peta”, kaže Samira.
Srpski jezik govori dosta dobro. Ima rečnike, čita vesti i stripove na srpskom jeziku, a najvažnija stvar je, kako ističe, to što razgovara na srpskom sa ljudima koji se ne ustručavaju da je isprave kada pogreši.
“Srpski je veoma težak jezik. A takođe treba razumeti i malo crnog humora kako bi se shvatile određene vaše priče i vicevi. Veoma sam odlučna da progovorim srpski kao što govorim engleski i španski, koji je moj maternji jezik. Moja ljubav prema ovoj zemlji je moja najveća motivacija za učenje”, potvrđuje Samira još jednom ljubav prema Srbiji.
Za nju se pored velike ljubavi prema Srbiji vezuje i ogromna ljubav prema Crvenoj zvezdi, što je kako kaže deo poštovanja i ljubavi koju ima za srpsku kulturu i običaje. Za nju je to najbolji klub bez obzira koliko puta izgube. A za to ima i lični razlog.
“O ovome nikad nisam govorila javno. Kada je Crvena zvezda osvojila Evropski šampionat 1991, to nije bio samo trenutak slavlja za ljubitelje kluba Crvena zvezda, već, prema mom mišljenju, to je bio trenutak slavlja za celu zemlju. Ljudi koji nisu toliko upućeni u sport ili nisu povezani sa ratnim dešavanjima, to neće možda razumeti... Ali kada zemlja prolazi kroz trenutke bola, rata, gladi i očaja, pobediti drugu državu, u nečemu tako velikom kao što je to fudbal za Evropljane, to onda daje osećaj nade. Kada sukobi dođu i kada se osećate da je ceo svet zaboravio na vas, vaše samopouzdanje opada i počnete da se pitate gde nestadoše dobra vremena. Osvajanje Evropskog šampionata daje smisao postojanja. Ceo svet zna da u ovoj zemlji rastu talentovani i odlučni ljudi. Crvena zvezda osvojila je šamionat Evrope u veoma osetljivo vreme za Balkan. Ja volim svoj klub i što više znam o njemu, više ga poštujem”, kaže Samira.
Za kraj smo pokušali da saznamo da li se možda i zaljubila u Srbiji. Kroz smeh nam odgovara da je eto i to pitanje moralo da dođe.
“Ja sam veoma mlada i moje srce se lako razočara.... U ovom trenutku mog života, pokušavam mnogo više da naučim o sebi, stvarima koje volim, i koje ću kasnije moći jednog dana da podelim sa nekim drugim. Trenutno više ulažem u to da sebe kao osobu razvijem nego što se trudim da budem sa nekim momkom. Postoji toliko mnogo lepih i pametnih ljudi ovde, ali mislim da nisam srela još nikoga, ne samo u Srbiji već bilo gde, pored koga bih mogla da budem ispunjena. Sve u svoje vreme, zaista ne žurim što se toga tiče”, rekla nam je za kraj Samira Parilja.
