Nisam od onih koji piju koktele, samo pivo. A sve ih je boljih u Beogradu. Valjda nam je i klima takva da mi pivo najviše prija. Mislio sam biće tako i u Riju. Al‘ čudna je ovde rabota. Završili smo posao, dopunili kredit na brazilskom broju, ko velim, najbolje sad da se jede. Našli neki kvaziitalijanski restoran u komšiluku da prezalogajimo nešto i gledamo Bosance.Kako su ih pokrali, sreća da Mažić nije sudio, ne bi živ izašao iz Brazila. Šta oni mukice da očekuju kad su Englezi i Španci ispali. Igrali su, brale, tri utakmice na Svetskom, malo li je? Da se ne lažemo, sigurno su smoreni zbog svega, bio sam na prošla dva mundijala kad je Srbija sa Crnom Gorom i bez nje ispala posle prvog kruga. Nada se svako, al‘ samo je jedna Kostarika. Elem, kad smo se vratili s Marakane, našli smo tu kafanu da jedemo. Malo smo se zasitili mesišta, ovde ga jedu ko da je „orbit“ žvaka. Još ponosno priznaju da je bolje u Sao Paulu, a najbolje u Buenos Ajresu.Nego, brale, daj ti nama picu od 35 reala (to mu dođe 18 dolara) da malo danemo dušom od mesa. Setih se današnjeg odlaska na intervju, prošli smo kod pijace na Botaničkoj bašti. Svega ima, a najlepše si im bebi-banane. Ej, dođe mi da ih probam kako lepo izgledaju. Šta ću, moram da razočaram majku, oca i moju Maju. Nisam probao. Izvin‘te, znate da sam alergičan na voće. Ima tog voća kol‘ko oćeš u Riju, moraš ga probati hteo ne hteo. Tako je i mene sačekalo u Lapi. To je onaj mnogo lep kraj, sinoć došli i Belgijanci. Šta da popijemo, pitam Dadu. Ajmo kajpirinju, s kašasom, nećemo s votkom. Uh, što nam je prijala. Jedino što smo malo duže pešačili kući, al‘ nemoj nikom da kažete.Sad bar znam šta da pijem kad se vratim u Beograd, a kad udare vrućine. Tri komada i pesma. A ne da se razvlačim s pivom i nerviram se u redu za WC. Probajte i vi, fantastična je. Uzdravlje.
