Tobić Tobić Mojsilović Bobić

MOJ DRUGAR MIKROB

(1) Send to friend Print Nedelja, 18. Juli, 2010.| Autor: TobićTobić

Devedesetih sam redovno praktikovao omiljeni ritual.
Odlazio bih na jedno brdašce pokraj Smedereva, odakle je moj krš vokmen jedino mogao kako-tako da uhvati tadašnji radio B92, i uživao u sada već mitskoj emisiji „Lepi ritam srca“. Kiša, sneg, nesnosna vrućina, gnevni čiča s ovcama, besni kerovi, ništa me nije moglo odvratiti!

U beg od surove realnosti uvodio me je dobrodušni, gotovo raspevani glas, koji je na beskrajno zabavan i optimističan način komentarisao stvarnost, preporučivao koncerte, izložbe i ostala dešavanja, i iz svoje bogate kolekcije iskopavao muziku koja se nije mogla čuti na drugim mestima. Bio je to Saša Marković Mikrob (poznat i kao Bambus, Mladoženja i Ganeša), vokal iz radijske zemlje čudesa, strastveni kolekcionar vinila, umetnik i performans majstor, boem i gurman, na šta bi on obavezno dodao i - društveni radnik.

Tek posle nekoliko godina spojio sam glas s likom. Mikrob je u nekoj TV emisiji govorio o koncertu Taraf de Haidoukos, fenomenalnog ciganskog ansambla iz Rumunije. Vau, kolike obrve - pomislio sam - ko u nekog ogromnog umiljatog vukodlaka!

U potrazi za srećom, došao sam u veliki grad, posrećilo mi se i upoznah ga lično. Na klupi u parku pio je pivo. Istim melodičnim glasom, poput Broja Jedan iz „Alana Forda“, naizmenično je ispredao anegdote s umetničke scene s onima s buvljaka, s putovanja u Žitkovac, London ili u Pirot. Ihaj - kakva sreća! Umesto radijskog Mikroba na kašičicu, celovečernji kozerski šou-program u parku kod SKC.

S njim je bio i nekakav čudak s lenonkama i najvećom bradurinom u gradu. Budući i sam jedan od njih, voleo je da okuplja oko sebe razne frikove. Ali opšte ujedinjenje svih frikova sveta tek je usledilo na i-mejl listi PLJUS (Prostor ljubavi i slobode), koju je inicirao najveći beogradski ekscentrik, konceptualni trendseter i naš omiljeni namćor Dragan Papić.

Mnogo pre Fejsbuka, tu se po sličnom principu komuniciralo, najavljivalo, tagovalo, diskutovalo, pljuvalo, svađalo i mirilo za sve pare... U to vreme radio B92 je već mogao da se čuje po celoj Srbiji, ali tamo više nije bilo našeg radijskog superheroja.

Nakon što je mene i ekipu iz umetničke grupe „Ilegalni poslastičari“ šatro nabedio da smo ga gurnuli niz stepenice Radija SKC i slomili mu nogu, usledilo je tek pravo lolanje i bekrijanje. Bila je neviđena čast zaviriti u njegovu kolekciju nosača zvuka. Imao je preko hiljadu diskova, koje je sve do jednog s neviđenom ljubavlju oslikao akrilikom u svom prepoznatljivo veselom maniru prepunom stripovanih likova.

Baš kao i njegove najpoznatije radove, briljantne maske koje je na licu mesta izrađivao prolaznicima, da bi ih (uz kolaž naočare za svetliju i psihodeličniju budućnost) fotografisao u uličnim foto-automatima.

Gde god bi se Mikrob pojavio, nastala bi neka magična radost, staviti ga kao maskotu na omot diska („Šta treba maloj deci“) ili u spot (bilo popularnog Bajage ili alternativnih Repetora), bez greške bi donosilo uspeh i sreću.

A ta ogromna pozitivna energija koju je emitovao podrazumevala je, naravno, i nadljudsku dopunu i odmor. Zato je s neviđenim šarmom Obeliksa Paviljonca prosto tamanio zakuske i koktele u galerijama, na žurkama je za njim ostajala pustoš u frižiderima i ostavama, a obavezno bi malko i prilegao da skupi snagu za dalja herojska dela.

Imao sam čast da postane član mog (one man) benda, gde je između pesama publiku čašćavao briljantnim pričama o druženju sa muzičarima, omiljenim erotskim filmovima, ali i sećanjima na vremena kada se jogurt pio iz piramidalnih pakovanja, viršle se kupovale u crvenim kioscima PKB, a paradajz još imao ukus.

Mikrob je umro u četvrtak.
Mada sam siguran da mu je to samo neki performans u saradnji s Remontom i da će se uskoro pojaviti uz ono njegovo „Ho, zdravo-živo“!


Vesti: Tobić Tobić Mojsilović Bobić, Mikrob

Pošaljite komentar Postojeći komentari: (1)

    • x Pošaljite komentar:










    Tobić Tobić Mojsilović Bobić, alias tobićtobić idolmladih, najpoznatiji je poluživi domaći astrolog i tumač vaskolike stvarnosti. Važi za jednog od najnepoznatijih muzičara i najčitajnijih pisaca uopšte. Objavio je roman „Tobiđenja dušo moja" (2007) i zbirku priča "Građen sam ko sveti lonci" (2002). Osnivač je artističko-propagandne korporacije "Ilegalni poslastičari". Neoženjen, nema dvoje dece. Ne živi i ne radi u Smederevu.