BEOGRAD - Visoki službenici Haškog tribunala ucenjuju optužene za ratne zločine nudeći im da debelo plate svoje oslobađanje ili smanjenje izrečene kazne! Kako Kurir saznaje u vrhu Tribunala, od porodice nekoliko Srbina traži se po milion dolara za svaku godinu umanjenja kazne.

Naš sagovornik kaže da porodice optuženika pokušavaju da skupe bar deo novca kako bi svojim rođacima zatočenim u Hagu za koju godinu uspeli da umanje kaznu, ali da im to ne polazi za rukom zbog previsokih zahteva iz Tribunala.

- Naravno, sve se odvija u dubokoj tajnosti. Ljudi bliski čelnicima Tribunala prvo kontaktiraju sa advokatima haških optuženika, koji posle konsultacija s porodicom odlučuju da li žele i mogu da se upuštaju u ovu akciju. Kako je dobar deo Srba optuženih u Hagu siromašan poput crkvenih miševa, za mnoge od njih “velikodušna” ponuda Tribunala uopšte ne dolazi u razmatranje. S druge strane, korupcija slična ovoj redovan je slučaj kad su u pitanju šiptarski i hrvatski optuženici. Najbolji primer za to je Ramuš Haradinaj, za čije su oslobađanje Šiptari prikupili milionsku sumu - kaže naš sagovornik.

I drugi izvor Kurira, odličan poznavalac prilika u Hagu, takođe veruje da ove vrste korupcije zasigurno ima.

- Novac ne traže od siromašnih, već od onih za koje znaju da ga imaju, a to je mali broj optuženih. To su oni koji su bili u vrhu hijerarhije za vreme rata i okoristili se, koji imaju benzinske pumpe, firme, devizne račune u inostranstvu... Jedan srpski optuženik je za deo žalbe unajmio najskupljeg američkog advokata Alena Deršovica, dok je Haradinaj samo kancelariji Čeri Bler platio devet miliona evra za svoju odbranu, što govori o njihovim novčanim sredstvima - kaže naš sagovornik.

On ističe da haški istražitelji lako pronalaze tokove novca bogatim optuženicima i zamrzavaju im račune, “a potom su trgovine zatvorskim danima sasvim izvodljive i, štaviše, pragmatične”. Novac je blokiran, a osuđeni na drastičnu kaznu ne može da ga uživa. Stoga je bolje da pristane na razmenu novca za slobodu.

- Ostaje pitanje da li su sudije toliko dirigovane, da će bez reči prihvatiti donošenje željene presude. Tvrdim da jesu. Većina haških sudija nikada nisu ni bili sudije, već su uglavnom došli sa diplomatskih funkcija. Svi su jako dobro povezani i lako se dogovaraju - ističe naš izvor.

Borivoje Borović, advokat koji je jedini uspeo da oslobodi Srbina iz Haga, iako nije čuo za ovakav slučaj, smatra da zloupotreba u Hagu ima i pretpostavlja da albanski lobi tu ima najveći uticaj.

- Najveća sramota je što neki srpski advokati rade protiv svojih klijenata. Često odugovlače proces da bi više zaradili, prave dogovore s Tužilaštvom i čak im pribavljaju dokaze štetne po klijenta. To rade da bi i kasnije bili angažovani u predmetima u Hagu. Dozvole za angažovanje svakog advokata daje sekretar Tribunala, a on je direktno povezan i sa sudom i s tužilaštvom - objašnjava Borović. On pominje slučaj da je jedna naša poznata advokatska kancelarija lažno fakturisala troškove, pa je morala da vrati 200.000 evra koje je podigla u to ime. Međutim, i posle toga ta kancelarija nastavila je da radi u Tribunalu.

Advokat Toma Fila nije čuo za kupovinu slobode, a jedino što bi možda moglo da ukazuje na takvu mogućnost jeste što više nema automatskog oslobađanja nakon odležane dve trećine  kazne.

- To je bila praksa do sudije Merona, a posle je uvedeno da se o tome ipak odlučuje - kazao je Fila. [ antrfile ]