Oprostivši se časno od Formule 1, Mark Veber pronašao je novi sportski dom u Poršeu i trkama izdržljivosti. U njima je krajem devedesetih, kao fabrički vozač Mercedesa, izveo svoje prve ozbiljne korake na svetskoj automobilističkoj sceni. Uporni fajter iz Australije je 1999. zbog fundamentalne aerodinamičke greške na „srebrnoj streli“ dva puta bukvalno leteo na Le Manu. Sada očekuje da će u Svetskom endurans šampionatu leteti samo figurativno, tokom kampanje sa „poršeom 919 hibrid“, u posadi s Brendonom Hartlijem i Timom Bernhardom.Na koji trenutak u karijeri u Formuli si najponosniji?- Prva pobeda u Nemačkoj! Ulazak u F1 bio je vrhunski trenutak, ali kad pobeđujete na najvišem nivou, u oštroj konkurenciji, osećaj je neverovatan.Hoće li ti nedostajati nešto iz F1 sveta?- Nedostajaće mi vožnja. To su najbrži automobili na svetu i zaista sam uživao vozeći ih toliko dugo. Ali ja više nemam 22 godine i u jednom trenutku morao sam da stanem. Sigurno mi neće nedostajati putovanja i sve one stvari koje mogu da postanu prilično monotone kad ih tako dugo radite.Posle drugog leta sa Mercedesom 1999. hteo si da se vratiš jednosedima. Kakav je osećaj opet biti na mestu s kog si bežao?- Sa izazovima sam se uvek susretao direktno i bez kompromisa, pa se radujem i ovom - povratku Poršea trkama sportskih automobila i povratku na Le Man. Udese koje sam imao na Le Manu uopšte ne posmatram kao prepreku koju treba da prevaziđem, jer nisu bili moja krivica. Kom se aspektu endurans trka najviše raduješ?- Dopadaju mi se jer su malo surovije. Vozi se noću, sunce izlazi i zalazi, auto se deli s drugim vozačima. U tom smislu nije toliko „klinički“ kao u Formuli 1. Volim sve sportove sa elementom izdržljivosti, a vrlo je privlačna i činjenica da su tri najveća proizvođača i konkurenta u LMP1 klasi tehnički krenula potpuno različitim putevima.Jesu li trke sportskih automobila „čistije“, bez preteranog glamura, pomame za slavnim ličnostima ili politike, koja zagađuje F1?- U očima mnogih ljudi Formula 1 je vrh. Trka se na fenomenalnim stazama, na fenomenalnim mestima, mnogo je glamura i to je veliki biznis. Endurans trke su možda malo više za čistunce, možda malo direktnije. Ne kažem da je to dobro ili loše, samo je drugačije.Kolika je žrtva kompromisni setap, koji mora da služi i tebi i tvojim kolegama?- Poprilično velika, zavisi od staze. Ako imate dva vozača u autu, to je jedna stvar, ali kad pređete na tri, žrtva je još veća. Generalno, treba pripremiti stabilan auto, vožen u svim uslovima, bilo da su gume nove ili stare, po suvoj i vlažnoj pisti. Pokušavate sve to da uravnotežite i to je ozbiljan timski pristup i veliki kompromis. Bitno je da auto spremno posluži svakog vozača koji je u kokpitu.Može li se „porše 919 hibrid“ upoređivati sa automobilima koje si pre 15 godina vozio u enduransu?- Ima dosta sličnosti. Prianjanje i kočenje relativno su slični, jer težina ima ogroman uticaj na ponašanje i performanse. Auto je sada malo teži, krugovi su brži, ali ima mnogo sličnosti između devedesetih i današnjice.Šta su ciljevi Poršea, a šta tvoji lični i koliko će vremena biti potrebno da skinete Audi s trona?- Mislim da Porše planira da bude konkurentan i završava trke. Tim i projekat su novi, skoro možete reći da smo početnici. Moj lični cilj su, naravno, pobede, ali prva godina je pretežno godina učenja. A zatim ćemo pokušati da uhvatimo zamah i da još jače pritisnemo Audi. U godinama koje dolaze, mi moramo postavljati standarde.
Brzi momciNEMA NESTAŠICE TALENATAPostoji teza da su pravi endurans heroji automobili i timovi, a ne vozači. Da li tu ipak nedostaju prepoznatljivija vozačka imena?- Ni u jednom sportu ne treba izbegavati velika imena. Mnoga su već tu, poput Toma Kristensena, koji je već devet puta osvajao Le Man. U 80-im su možda učestvovali prestižniji vozači i proizvođači, ali verujem da će se sport brzo vratiti na taj put i tome se radujem. Nema nestašice talenata u vrhunskim automobilima na Le Manu - mnogo je dobrih momaka koji su tu dosta postigli. Iako neki od njih nisu vozili F1, veoma su brzi.
