Klimatska kolebanja utiču na zdravstveno stanje ljudi, mada zvanična medicina još nema lek za to

Meteoropate nisu foliranti

Doktor

Istraživanja pokazuju da blizu 80 odsto svetske populacije oseća tegobe pri promeni vremena

meteoropate.

„Boli me glava, promeniće se vreme“, „ Žiga me koleno, kiša će“ - ove rečenice sve se češće čuju. Ljudi su uvereni da klimatska kolebanja utiču na njihovo zdravstveno stanje. I u pravu su! Velike temperaturne razlike, naglo smenjivanje sunčanog, oblačnog, kišovitog i vetrovitog vremena i te kako utiču na stanje organizma. 

Neka istraživanja pokazuju da blizu 80 odsto svetske populacije oseća tegobe pri promeni vremena, a oni koji ove osobe smatraju folirantima - varaju se. Iako meteoropatija još ne ulazi u službeni deo medicine, gotovo da nema osobe koja ostaje imuna na nagle promene temperature, kišovito, hladno ili vetrovito vreme.

Dr Nevenka Dimitrijević iz voždovačkog doma zdravlja kaže za Dr Kurir da elementi vremenskih prilika značajno utiču na fizičku kondiciju i trenutno stanje organizma.

- Vlažnost vazduha, temperatura i atmosferski pritisak izazivaju kratkotrajni poremećaj funkcionisanja organizma, pa dolazi do glavobolje, pospanosti, malaksalosti, vrtoglavice, bolova u mišićima i zglobovima, kao i do nervoze, neraspoloženja i razdražljivosti - kaže naša sagovornica i dodaje da se kod ljudi aktiviraju različiti mehanizmi adaptacije.

- I najmanje promene u atmosferi utiču na astmatičare i srčane bolesnike, dok prelazak s toplog na hladno vreme najviše smeta cerebrovaskularnim bolesnicima. Velika vlaga u vazduhu neprijatelj je reumatičara, a psihičkim bolesnicima smeta južni vetar. Sve veći broj pacijenata javlja se lekarima s navedenim simptomima, ali kod njih se ne mogu naći elementi bilo koje bolesti koja može jasno da se definiše i leči - navodi dr Dimitrijević.

Zbog vrlo izmenjene klime u poslednjih deset godina znakovi meteoropatije se javljaju ne samo kod hroničnih bolesnika već i kod zdravih, a vrlo često i kod mladih osoba.

- Kod starijih pacijenata uglavnom dolazi do pogoršanja već postojećih bolesti. A zdravim meteoropatama, kojih je sve više, često niko ne veruje da se osećaju loše - kaže dr Nevenka Dimitrijević.
piše Marija Ivanov

Ko je meteoropata?

Preosetljivost na vremenske prilike pokazuje svaka peta osoba od 20 godina, svaka treća od 40 i svaka druga posle 60, a dve trećine meteoropata su žene. Centar Svetske zdravstvene organizacije u Milanu opisao je prosečnog meteoropatu kao ženu s povišenim krvnim pritiskom, koja brine o svom zdravlju, ali teško kontroliše osećanja i ne voli zimu. Meteoropatske reakcije javljaju se obično od četiri do 48 sati pre promene vremena, a zdravim ljudima je potrebno dva do četiri dana da se prilagode.

Pratite Sport na Facebooku
i Twitteru
Pratite Stars na Facebooku

Komentari (0)

Pošaljite komentar 
Trenutno nema komentara, budite prvi!

Najčitanije

osetite zadovoljstvo kuvanja...

Više na stvarukusa.rs

Facebook

Izjava dana

Sud i Tužilaštvo BiH formirani su da vrše egzekuciju Srba Milorad Dodik
Prati Kurir na Facebooku!