BEOGRAD - O selektoru fudbalera Srbije Siniši Mihajloviću zna se gotovo sve kada je u pitanju sportska strana njegovog života. Međutim, šef "Orlova" otkrio je za javnost i svoju porodičnu stranu, pričao je o supruzi, načinu na koji vaspitava decu i kako proslavlja verske praznike.
"Uskrs ću provesti u svojoj kući u Italiji. Supruga će kao i sve domaćice farbati jaja. Gledamo da sve bude po običajima i u skladu sa tradicijom. Moja supruga je katolkinja, pa smo obeležili i njihov Uskrs. Zanimljivo je da sam i kao dete slavio oba jer znate da mi je otac Srbin, a majka Hrvatica", rekao je Mihajlović.
Na pitanje da se njegova deca osećaju kao Srbi ili Italijani, odnosno pravoslavci ili katolici, selektor Srbije je odgovorio da decu pre svega vaspitava da budu dobri ljudi.
"Deca su pola pola, oni rastu u Italiji, ali će bez dileme imati jak srpski predznak. Vaspitavam ih da budu dobri ljudi, to je najvažnije. A kad odrastu, neka sami odluče."
S obzirom da živi na relaciji Italija - Srbija, Mihajlović je uglavnom morao da upoređuje život u ove dve države.
"Mnogo teško je pitanje koja kuhinja mi je draža, srpska ili italijanska, jer obožavam da jedem, i ne samo to, obožavam sve da jedem. Dugo sam u Italiji i navikao sam se na njihovu kuhinju. Naravno, uvek se uželim i srpskih specijaliteta. Ne mogu da vam dam pravi odgovor na to pitanje jer su i jedna i druga kuhinja vrlo bogate. Iz Srbije bi mi trebao kamion kada bih želeo da ponesem sve što volim u Italiju. Evo baš ovih dana je moja majka kod nas u poseti u Italiji, pa se sladim raznim srpskim specijalitetima. Jeli smo sarmu, podvarak, a vidim da se sprema i pasulj sa suvim rebrima. Iz Italije u Srbiju, recimo, ne bih nosio picu kao što bi možda neko očekivao jer tvrdim da je ona bolja u Srbiji. Zvuči neverovatno, ali je tako. Poneo bih pastu, moja omiljena je "matrićana", to je neka vrsta rimskog specijaliteta. Ne znam precizan recept, ali znam da se u nju stavljaju sos od paradajza, luk, slanina i nešto prilično ljuto.”
Mihajlović bi kod Srba prvo promenio tvrdoglabost.
"Tvrdoglavost, to najbolje znam iz ličnog iskustva. Mora da se zna kad može, a kad ne može, kad se razmišlja srcem, a kada glavom. Često neke stvari, iako iz najbolje namere, radimo direktno na svoju štetu. To mora da se promeni, ali to je višedecenijski proces. Kažu da se pametni uče na tuđim greškama, mi idemo težim putem, učimo na svojim, međutim bitno je da ipak učimo i da se menjamo nabolje. Svako od nas pojedinačno i svi zajedno kao narod."
