BEOGRAD - Četiri funkcionera SPO stradala su u insceniranoj saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine, i to u trenutku kada je Srpski pokret obnove bio najjača opoziciona stranka režimu bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. Atentat je preživeo jedino lider SPO Vuk Drašković, koji je odmah optužio Miloševića za ubistva i atentat na njega. Prema policijskim saznanjima. Milošević je lično naredio Radomiru Markoviću da se likvidira Vuk Drašković. Naime, u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u nedelju oko 12.20 sati na Ibarskoj magistrali, nekoliko stotina metara pred skretanje za selo Petka, kod Lazarevca, poginuli su: Veselin Bošković (47), direktor Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, brat Danice Drašković, Zvonko Osmajlić (37), direktor Sportskog centra "Tašmajdan" i dugogodišnji telohranitelj predsednika SPO Vuka Draškovića, Vučko Rakočević (32), upravnik Hale "Pionir" i član ličnog obezbeđenja lidera SPO i Dragan Vušurović - Gaga (33), član obezbeđenja Vuka Draškovića.
Predsednik SPO Vuk Drašković je od siline udarca, zadobio posekotinu dugačku 10 centimetara na levom delu glave. Glavni vinovnik ovog udesa, vozač kamiona beogradske registracije 997-780, posle nezgode pobegao je sa mesta nesreće i pripadnici MUP Srbije intenzivno su tragali za njim. Do nesreće je došlo kada je na kolonu koja se kretala iz pravca Beograda naleteo kamion. Prvi u koloni vozila bio je džip kojim je upravljavao Branko Lazarević, a u kome su se nalazili i dr Goca Aničić, savezni poslanik SPO i Danica Drašković izbegli su udar sa kamion.
Drugo vozilo u koloni, kojim je upravljao Veselin Bošković, "audi A-8", vlasništvo Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, a na mesto suvozača se nalazio Vuk Drašković pokušao je da izbegne direktan udarac u kamion, skrenuvši desnim delom desno u kanal kraj puta. Prilikom udara kamion je "očešao" levi deo "audija" a od siline udarca teške povrede, opasne po život, zadobio je Bošković, koji je na putu do Doma zdravlja u Lazrevcu, preminuo. U tom trenutku treće vozilo u koloni BMV, službeni automobil SPO, u kome su se nalazili Rakočević (vozač), Vušurović i Osmajlić, direktno je podleteo pod kamion i sva trojica su na mestu ostala mrtva. Automobil BMV posle sudara zahvatio je požar u kojem su vatrogasci nekoliko sati pokušavali da izvuku ugljenisana tela Osmajlića, Rakočevića i Vušurovića.
Posle udesa na mesto nesreće su izašle brojne ekipe policije, vatrogasaca i hitne pomići koja su predsednika Srpskog pokreta obnove prevezla do Doma zdravlja u Lazarevcu, gde mu je ukazana prva pomoć.
Uviđaj je izvršio istražni sudija Prvog opštinskog suda Krsto Bobot, koji je pokojnog Slavka Ćuruviju i dvojicu novinara Dnevnog telegrafa osudio na višemesečne zatvorske kazne, krajem 1998. godine, kad je protiv njih privatnu krivičnu prijavu podneo Milovan Bojić.
Delegacija SPO krenula je na Ravnu Goru kako bi obišli izgradnju Spomen centra Draže Mihailovića.Na lice mesta i u Dom zdravlja u Lazarevcu odmah su došli članovi porodica preminulih, kao i Spasoje Krunić, predsendik Gradske vlade, Dragan Čović, član IO Grada Beograda, advokat Borivoje Borović i ostali članovi SPO-a.Kamion bio parkiranBerači kukuruza sa njiva kraj Ibarske magistrale kategorično tvrde da je kamion koji je izazvao nesreću stajao parkiran na ovom delu puta još od 10 sati ujutru. Takođe, meštani tvrde da je u društvu sa kamiondžijom bio i crveni "golf".
Bošković ostavio dvoje dece40 godina za zločin na Ibarskoj magistrali
Zločin na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999. godine, kod sela Petka nadomak Lazarevca, počinjen je tako što je namerno izazvan sudar kamionom "mercedes" (BG 994-970). Za volanom je bio Nenad Ilić Glavonja, koji je iznenada skrenuo ulevo i namerno udario u "audi" u kojem su bili Veselin Bošković i Vuk Drašković. Kamion se potom sudario i sa kolima BMV u kojima su poginuli Zvonko Osmajlić, Dragan Vušurević i Vučko Rakočević. Ulemek je prethodno, krajem septembra, organizovao ekipu iz JSO, koja je zločin i počinila. Kobnog dana Legija i ekipa su se rasporedili duž puta kojim je kolona vozila sa Draškovićem trebalo da prođe. Tadašnji komandant JSO je telefonom obavestio Branka Berčeka, a ovaj Nenada Ilića da nailazi automobil koji treba udariti. Posle udesa Ilić je iskočio iz kabine kamiona i nakon pretrčanih stotinak metara ušao u "golf", gde su ga čekali Duško Maričić Gumar, Leonid Milivojević Leo i Nenad Bujošević. Krenuli su za Beograd, a u blizini Lazarevca se sreli sa Ulemekom, koji je bio u maslinastom BMV. Pridružio im se i Berček, s plavim kombijem. Radomir Marković je potom uništio spise iz službene knjige kako bi prikrio da tablica na kamionu pripada DB. Marković je zatim nabavio vozilo sličnih karakteristika kako bi sakrio da je u zločinu učestvovao kamion RDB. Da uništi podatke o tablicama pomogli su mu Dragiša Dinić i Vidan Mijailović. Mihalj Kertes je pomogao Radomiru Markoviću da prikrije ubistvo tako što mu je dao novi kamion, sličnih karakteristika, a za onaj koji je izazvao sudar napravio falsifikovanu dokumentaciju: da je 1998. dodeljen EPS, a ne RDB.
Vrhovni sud Srbije osudio je 19. juna 2009. godine zbog teškog ubistva na po 40 godina zatvora Radomira Markovića, Milorada Ulemeka i pripadnike te jedinice Nenada Ilića i Branka Berčeka. Nenad Bujošević osuđen je na 35 godina zatvora, a Duško Maričić i Leonid Milivojević na po 30 godina zatvora. Mihalj Kertes osuđen je na godinu i po dana zatvora za pomaganje učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.Bivši načelnik Uprave saobraćajne policije Dragiša Dinić i bivši šef beogradske saobraćajne policije Vidan Mijailović osuđeni su za isto delo na deset meseci, odnosno šest meseci zatvora. Bivši načelnik Beogradskog centra DB-a Milan Radonjić i bivši šef beogradske policije Branko Đurić oslobođeni su optužbe da su pomagali u ubistvu zbog nedostatka dokaza, čime je potvrđena prvostepena presuda.
