BEOGRAD - Ugrožen opstanak nacije.- Srpski problem je veći nego što političari hoće da ga predstave narodu. Ruši se konstrukcija, a radimo fasadu. Moramo se vratiti na temelj da se kuća ne sruši - koncipirati jeftinu, efikasnu, prosvećenu, nekorumpiranu, održivu državu - kaže u intervjuu za Kurir Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.♦ Šta je najveći državni problem?- Kosovo, koje će se pre ili kasnije rešiti. Značajnije, ne valja način kreiranja društvenog proizvoda. Imamo usluge, a nemamo industriju. Ne možeš u gradu imati po 17 kafića, banaka i partija, a nijednu fabriku. Većina ljudi ne plaća porez, najbogatiji su najveći dužnici. Siva i crna ekonomija imaju ogromno učešće, a stvara se klima da će dugovi biti oprošteni. Građani imaju imovinu koja je velika i za evropske prilike - kuće, stanove, vikendice - ali ne i plate i penzije, makar grejanje da plate.♦ Na šta vam liči srpska privreda?- Na kazan u koji niko neće ništa da stavi, a svi se bore za kutlaču. Na šleper čiji je motor mali i u kvaru, a karoserija pretrpana (ne)potrebnim stvarima, i svi se bore za volan. Preduzeća imaju pogrešan balans između fiksne imovine i opreme, nemaju adekvatnu proizvodnju i, ako se to ne promeni, kreditima se ne mogu održati. Liče na organizam koji ima loš metabolizam - što više jede, sve je mršaviji. Više trošimo nego što proizvodimo, uvozimo više nego što izvozimo... To stanje je neodrživo, ugrožen je opstanak države i nacije.♦ Šta je rešenje?- Treba nam vlada sklona reformama, koja se neće voditi parolom „Ja ću naći pare pa ću dati“, nego ona koja će reći da pare moramo zaraditi. Spisak problema mora visiti na zidu svih kabineta kako bi se svaki ministar svakog jutra pitao šta je juče uradio da se stvari reše.♦ Ima li ova vlada kapacitet za tu reformu?- Dačić se bavi problemom KiM i EU, Vučić neophodnom borbom protiv korupcije, a Dinkić ekonomijom, u kojoj su načinjeni najmanji pomaci jer je uspostavljena pogrešna dijagnoza da je naša privreda nelikvidna i da je treba stimulisati kreditima. Zato i lečenje liči na metode iz srednjeg veka: šta god ti fali, daju ti pijavicu - kredit. Kad sve stigne na naplatu, neće biti para, srušiće se sistem.♦ Ima li izlaza?- Izlaz je fundamentalna reforma. Mora se krenuti od obrazovanja. Obrazovani su izloženi višegodišnjem egzodusu. Ovo malo što je ostalo nije dovoljno za jedan dobar univerzitet. Treba nam 100 vrhunskih doktora, a proizvodimo ih 1.000, i onda oni najbolji odu na Zapad, a ostaju oni koji, umesto da vade bubreg, seku nogu. Ugledajmo se na Nemačku, koja misli o svom napretku. Oni su u 16. veku imali spravicu za krunjenje kukuruza, a Srbin i dalje dere dlanove. Kad Nemac kolje prase, ima 100 noževa, a Srbin jednim nožem seče slavski kolač, ide u rat, kolje prase.
Pasulj skuplji nego u Azerbejdžanu♦ Kad će građani živeti bolje?- Poreska i monetarna politika moraju dati rešenje, inače će u Srbiji ostati poreski korisnici budžeta, a obveznici pobeći. Ne možemo imati male plate, a skup rad - poreze i doprinose. Oborimo poreze na rad. Zar ne možemo proizvesti pasulj jeftinije nego Azerbejdžan? Naš resurs je zemlja.
Samo u Srbiji izvoznici gube♦ Koje su naše zablude?- Da su rešeni svi problemi kad dobijete novac, zbog čega srljamo u zaduživanje, čije će rate za naplatu stizati unucima, i da će ulazak u EU rešiti sve naše nedaće. Ključna je zabluda da imate nekvalitetnu privredu, a kvalitetan novac, i da sve poskupljuje, a samo devize, koje su najoskudnije, pojeftinjuju. Mala zemlja nije održiva bez ekspanzije izvoza, a kod nas oni koji uvoze zarađuju, a koji izvoze gube. Nama je Evropa potrebna, ali neće rešiti naše probleme. To moramo sami.
