SAD - Psiholozi Miron Zakermen i Džordan Silberman sa Univerziteta u Ročesteru i Džudit Hol sa Univerziteta Nortistern objavili su pregled 63 studije sprovedene između 1928. i 2012. koje prema njima ukazuju na vezu između inteligencije i religioznosti i otkrivaju da je ateizam mnogo rasprostranjeniji među inteligentnijim ljudima.
Definišući inteligenciju kao “sposobnost da rezonuju, planiraju, rešavaju probleme, razmišljaju apstraktno, razumeju složene ideje, brzo uče i uče iz iskustva”, tri psihologa su definisala te veštine kao analitični oblik inteligencije. S druge strane, religioznost je definisana kao vera u natprirodno, prinošenje darova tom natprirodnom i izvođenje rituala kojima se potvrđuje vera.
Zakerman, Silberman i Hol ispitali su studiju iz 1921. koju je predvodio Luis Terman, psiholog Univerziteta Stenford. Ona je obuhvatila 1.500 dece čiji je IQ prelazio 135 u uzrastu od 10 godina. Ove podatke ponovo su ispitali Robin Sirs sa Univerziteta Kolumbija 1995. i Majkl Mek Kulou sa Univerziteta u Majamiju 2005.
Opšti zaključak oba ispitivanja bio je da ta deca jesu bila manje religiozna u odnosu na opštu populaciju. Međutim, ono što je bilo izuzetno u Termanovom radu, bilo je to što su, uprkos njihovom ateizmu, 60 odsto proučavane dece podizali “strogo religiozni” roditelji.
Druga velika studija koju su preispitali Zakerman, Silberman i Hol bazirana je na Osnovnoj školi u Njujorku namenjenoj nadarenoj deci. Maturanti sa IQ većim od 140 u kasnijem dobu života su ponovo ispitani i otkriveno je da je svega 16 odsto njih našlo bilo kakvu ličnu satisfakciju u religiji.
Istraživači smatraju da je razlog za ovakve rezultate to što su inteligentniji ljudi manji konformisti i obično se odupiru religioznim dogmama.
Najčešće objašnjenje je da inteligentni ljudi ne žele da prihvate verovanje koje ne može da bude provereno. Takođe, jedan od razloga je i to što inteligencija i njene prednosti pružaju funkciju koju obično obavlja religija. Ipak, nedostatak studije je to što većina od hiljada ispitanih pripada zapadnom društvu. Štaviše, 87 odsto njih je iz SAD, Velike Britanije i Kanade, što znači da je reč uglavnom o područjima delovanja protestanata, a ne Jevreja i katolika.
