Definitivno smo nebeski narod. U nebo se uzdamo kad ratujemo, kad se štitimo od poplava, kad pravimo struju, kad sejemo njivu. Nekih iluzija smo se otarasili, ali od našeg „visokog“ saveznika i dalje očekujemo mnogo.Biće kiše da hidroelektrane EPS proizvedu dovoljno struje, što bismo gradili elektrane na ugalj? A ono, udari suša, pa uvozimo skupu struju od komšija. Neće biti kiše, izdržaće nasipi. A ono, udari kiša i poplavi hiljade kuća i stotine hektara zemlje.Zašto je onda čudno što nam i poljoprivreda, koja nam donosi najviše deviza iz inostranstva, zavisi od neba. Prinosi će zbog ovogodišnje suše biti smanjeni za 30-50 odsto, šteta je oko dve milijarde dolara. To ćemo primetiti po našim novčanicima za koju nedelju jer će verovatno poskupeti i ulje, brašno, šećer, mleko meso, hleb... Nema veze što će možda i duplo biti smanjen rod kukuruza, od koga smo prošle godine u inostranstvu zaradili 300 miliona evra.Pitaju se seljaci ovih dana, a i godina, šta bi bilo da nisu prioritet. Da nisu, kako kažu ministri i političari, naša razvojna, izvozna, najveća, i kakva sve ne šansa. Da li je neko od njih, možda, primetio da u Vojvodini postoji 960 kilometara kanala povezanih u sistem Dunav-Tisa-Dunav? Da li je neko, možda, čuo da ti kanali obezbeđuju vodu za oko 50.000 hektara, a uz ulaganja bi mogli da obezbede deset puta više? Da li znaju da Srbija navodnjava pet odsto obradivih površina, a Albanija 28 odsto?Ima naroda koji su slični nama, uzdaju se u nebo. Žive u primitivnim uslovima, imaju malo dodira s tekovinama modernog društva. I što bi, možda, nas moglo da zanima - sve ih je manje. Naiđe sušna godina ili velika kiša i... Poučno.
