- Tog jutra, oko osam sati, otišla sam sa Zoranom do prodavnice. On je kolima produžio do grada da kupi ocu lekove i ‘’sadolin’’ za neke radove na kući. Usput smo se šalili, sve je bilo uobičajeno. Ja sam izašla, on je otišao i od tada ga nema. Oko 11 sati sam videla da se ne vraća i bilo mi je čudno. Uveče smo prijavili policiji da ga nema, pa sutradan ponovo - priča Zoranova majka Milomirka.
Već tog popodneva teška zebnja se uvukla u dom Radonjića.
- Zoran je otišao do grada, a ja sam ostala kod kuće da spremim tortu, pošto mu je tog dana bio rođendan. Oko pola pet po podne trebalo je da idem na posao, a njega nije bilo. Znam da je veoma odgovoran čovek, da bi se javio, i zaista ne znam šta više da mislim - nastavlja kroz suze priču Zoranova supruga Ivana.
Sutradan po podne Zoranova kola nađena su kod novog mosta na Moravi, ka selu Pilatovići. Kola su sa vozačeve strane bila otključana, sa suvozačeve zaključana, a ključevi ostavljeni ispod krpe na mestu na kojem stoji radio-aparat.
- Osim činjenice da nikad nije ostavljao ključeve na tom mestu u kolima, sve drugo u vozilo bilo je na svom mestu - priča Zoranov sestrić Ivan Simeunović, koji je tog popodneva otišao po kola.
Sem vesti da je 18. juna jedan poznanik video Zorana ispred apoteke u Požegi, a u kolima su nađeni lekovi koje je kupio, i priče jednog mladića da ga je video ‘’na bedemu’’, blizu grada, kao i svedočenja drugog čoveka da je video kako parkira kola blizu Morave, do porodice poslednjih 11 dana druge informacije nisu stigle. U međuvremenu, Moravu, koja je tih dana bila dosta plitka, pretražili su ronioci Žandarmerije. Danima su Zoranovo telo nizvodno tražili i ribolovci u čamcima, lovci, rodbina, po neki dan u potrazi je bilo i po 40-50 ljudi. Bez ikakvog rezultata i traga.
- Ronioci su mi rekli da Morava nizvodno, u virovima, nije dublja od dva i po do tri metra, da je tu široka i plitka i da je gotovo nemoguće da se Zoran, koji je bio dobar plivač, tu utopi - priča njegov sestrić.
U porodici kažu da Zoran nikome ništa nije bio dužan, da ni sa kim nije bio u sukobu, da su u porodici živeli skladno, bez svađa, bez ružne reči, u jednom dvorištu sve radili dogovorno. Tog dana mobilni telefon nije poneo sa sobom, i inače ga je retko nosio, a u telefonu, sem poziva poznanika, nisu nađeni nikakvi tragovi koji bi policiji ukazali na nešto.
- Živeli smo normalno, ništa čudno kod Zorana nismo primetili prethodnih dana. Ama, ne možemo da nađemo nikakav trag kojim bismo krenuli da ga tražimo - kaže majka Milomirka.
Supruga Ivana kroz plač se nadovezuje i kaže da joj je sad najteže da četvorogodišnjem sinu objasni gde mu je otac...
- Bio je neverovatno vezan za dete. Nije bilo dana da ga ne odvede do igraonice, na sokić - kaže Zoranov sestrić Ivan. [ antrfile ]
KOŠMAR
- Ne dao bog ni najcrnjem neprijatelju ovo što mi sada preživljavamo. Od onog dana nemamo ni sna ni života, niti šta jedemo ni pijemo, živimo ni na nebu ni na zemlji - kaže Zoran otac Dimitrije (63). Zoran je onog dana kad je otišao do grada na sebi imao teksas bermude, teget majicu sa kragnom i crne patike.
- Ne dao bog ni najcrnjem neprijatelju ovo što mi sada preživljavamo. Od onog dana nemamo ni sna ni života, niti šta jedemo ni pijemo, živimo ni na nebu ni na zemlji - kaže Zoran otac Dimitrije (63). Zoran je onog dana kad je otišao do grada na sebi imao teksas bermude, teget majicu sa kragnom i crne patike.
