BEOGRAD - Redakciji Kurira stiglo je pismo Milorada Ulemeka Legije u kome se ne navodi precizno na koga se odnosi, ali je po sadržaju očigledno da se najčuveniji pritvorenik Centralnog zatvora njime uključio u polemiku između Sonje Biserko, predsednice Helsinškog odbora za ljudska prava, i profesora Pravnog fakulteta u Beogradu koji su se našli na njenom spisku za odstrel. Pismo prenosimo u celini:

„Jedna nepismena, kako bih je nazvao, larva, ili je možda prikladnije podguzna muva svetskog poretka u propadanju, isprozivala je koga? Isprozivala je ljude, za nju veoma pismene, koji su se za razliku od nje čitavog svog života držali samo jedne crte. Odbrane srpskog nacionalnog identiteta. Srpske kulture. Srpske istorije. I da ne nabrajam dalje zato što su njihova životna dela i više nego poznata.

Zašto ovo pišem, verovatno će se mnogi zapitati. Zašto, ako nisam i sam prozvan. E pa, jesam. Prozvan sam. Zato što je ta nepismena larva prozvala mog omiljenog pisca, mog omiljenog režisera, mog omiljenog kolumnistu. Napala je moju Crkvu, vojsku, napala je sve što volim, cenim, poštujem, uvažavam. Napala je sve ono za šta sam spreman život da dam da bih sve to što volim zaštitio.

Zašto je nepismena larva sve to napala? Zato što su joj tako rekli. Možda. Mada, ja bih pre rekao da je to uradila zato što je: matora, ružna, nedojebana, ohola. Zato što je niko ne voli, zato što je drma klimaks. Zato što, kada se ujutru pogleda u ogledalo i vidi na šta liči, mrzi ceo svet, a ponajpre sebe. Zato što zna da oni koje je isprozivala mogu uvek da budu kao ona, i još gori, ali...

... Ali ona nikada ne može da bude kao oni.

Mada ne znam da li je larva svesna da dok je nje i njoj sličnih, svi oni koje je isprozivala će u očima svojih rodoljubivih ljudi biti još lepši, plemenitiji, veći, časniji. A ona, ona će večito ostati ružna, jadna i mala.
I za kraj,
Martin Luter reče 1521. godine, pošto je okončao svoje antipapske teze na vratima katedrale u Vormsu: ‘Ovo je moj stav. Ja drugačije ne mogu.’

Pritvorenik Milorad Ulemek“