A je l’ svejedno koji je BMW? E, to je svejedno.
Ima ona poslovica „bolje prvi u selu nego poslednji u gradu“. Po tome, reklo bi se, serija 1 je najgori BMW. Bolje pazariti neki „konvencionalan“ automobil? Ali, malo morgen je tako!

Tanka je linija između vrha i dna ako na haubi imate plavo-beli propeler. Saopštava nam to nova serija 1 već na prvim metrima testa. Kazaljka uživanja u vožnji uvek je u „crvenom“ ako ste za komandama BMW. Nije važno da li je „sedmica“ ili „jedinica“.
U čemu je tajna? To bi mnogi voleli da znaju. Saznaćemo otprilike onda kad i „Koka-kola“ objavi tajni recept... Za neupućene, nikada!

Ukratko, BMW 1 je čvrst i pun karaktera. Enterijer je otmen, bez trunke kiča. I ovoga puta dajemo punu podršku „konstante“ u vidu narandžaste instrument-table. Dizel agregat 2,0 okuplja 143 KS, ali subjektivno ubrzava bolje nego obećanih 8,9 s do stotke. Iako ima zadnji pogon, serija 1 se podsmeva krivinama. Treba se muški poigrati s fizikom kako bi proklizao. Naravno, i tada su tu „anđeli čuvari“ koji će vas vratiti na put.

Ima li mana? Ima, čak nas iznenađuje broj sitnica koje smetaju. Recimo, tasteri za otvaranje prozora uopšte nisu pri ruci vozača. Nerviraju i zadnji senzori, jer su često neodlučni. Kvačilo je odlično podešeno kad nema gužve. Ali pri kreni-stani gradskoj vožnji i te kako „bildujete“ levu nogu! Ne može se reći da pleni dizajnom. Serija 1 izgleda veoma dobro, ali je ista kao i stara. Zar je bio problem napraviti nove oblike?
Ali, ove mane opraštamo s neviđenom lakoćom! Da li je skup? I jeste. Model sa 2,0 dizelom s testa košta oko 27.000 evra. Vredi li? Naravno, svaki evro!