VATIKAN - Papa u ostavci.Poglavar Rimokatoličke crkve Benedikt XVI (85) šokirao je juče ceo svet najavom da će se povući s te funkcije 28. februara, a najizgledniji naslednik mu je kardinal Piter Kodvo Apija Turkson (64) iz Gane. Ukoliko on zaista bude izabran za papu, prvi put u istoriji na tom mestu naći će se crnac.Papa Benedikt XVI, nekadašnji kardinal Jozef Racinger, svoje povlačenje posle osam godina obrazložio je time da više nema snage da vodi Katoličku crkvu zbog svojih godina. On je, govoreći na latinskom pred kardinalima u Vatikanu, rekao da je zaključio da više nije kadar da na odgovarajući način obavlja funkciju poglavara Rimokatoličke crkve. Papa je rekao da snaga u njemu poslednjih meseci jenjava do te mere da mora priznati svoju nesposobnost da na odgovarajući način ispunjava dužnosti koje su mu poverene.Najava Benedikta XVI šokirala je vernike širom sveta, ali i zvaničnike u Vatikanu. Anđelo Sodano, dekan Kolegijuma kardinala, rekao je da je papina najava grom iz vedra neba. Međutim, drugi izvori tvrde da je papa dugo razmišljao o povlačenju.Odmah nakon šokantne vesti počelo je da se spekuliše o tome ko bi mogao da nasledi Benedikta XVI. Poznavaoci prilika u Vatikanu ističu pet kandidata i to kardinale Marka Oleta iz Kanade, Leonarda Sandrija iz Argentine, Đanfranka Ravasija iz Italije, Franciska Arinzea iz Nigerije, a kao favorita izdvajaju Pitera Turksona iz Gane. On je trenutno predsednik Papskog saveta za pravdu i mir. Turksonu u prilog idu njegove godine jer kandidat ne sme da bude stariji od 80 godina, a nagađa se i da bi Crkva ovog puta mogla da se odluči za malo mlađeg papu. Kardinal iz Gane takođe je favorit i na listama kladionica, koje poslednjih godinu dana objavljuju kvote za naslednika pape Benedikta XVI.
Od Hitlerove omladine do VatikanaJozef Racinger izabran je za 265. starešinu Rimokatoličke crkve 19. aprila 2005. kao papa Benedikt XVI nakon smrti Jovana Pavla II. Rođen je 16. aprila 1927. u mestu Marktl na Inu u oblasti Pasau u Bavarskoj, gde mu je otac bio šef lokalne policije.U ranom detinjstvu bio je pripadnik nacističke Hitlerove omladine, potom je učestvovao u Drugom svetskom ratu kao pripadnik Vermahta, a posle kapitulacije Nemačke bio je i u američkom zatvoru. Posle studija teologije postao je sveštenik 1951, doktorirao je 1957, a zvanje nadbiskupa Minhena dobio je u martu 1977. Papa Pavle VI imenovao je Racingera za kardinala samo četiri meseca kasnije - 27. juna 1977.Smatran briljantnim teologom, Racinger je rukovodio moćnom Kongregacijom za doktrinu vere, odnosno konzervativnom institucijom u koju se svojevremeno transformisala srednjovekovna Sveta inkvizicija, po zlu čuvena zbog lomača i suđenja jereticima. Mnogi slobodoumniji katolici oštro su ga kritikovali, ukazujući da se od 1981, otkad je na čelu Kongregacije, njegove zabrane i ne broje: protivio se pravu žena da postanu sveštenici, čvrsto zastupao celibat, osuđivao homoseksualizam, ali i komunizam.
Ostaće upamćen po:♦ Crvenim cipelama♦ Oprostu greha Bitlsima♦ Protivljenju ulasku Turske u EU♦ Protivljenju korišćenju kondoma♦ Protivljenju sklapanja gej brakova♦ Nalogu na Tviteru
Kako se bira papa♦ Nakon povlačenja pape, počinje period prazne stolice, a za to vreme Crkvu preuzima kardinal koji priprema konklavu (okupljanje kardinala), na kojoj će biti izabran novi poglavar.♦ Tokom konklave svi kardinali mlađi od 80 godina glasaju za novog papu. Sada ih je 118.♦ Dok ne izaberu novog papu, kardinali su potpuno izolovani. Oni se okupljaju u kapeli na molitvi, a za novog papu mogu glasati već prvog popodneva. Ako nijedan kandidat ne osvoji potrebne dve trećine plus jedan glas, kardinali se ponovo sastaju narednog dana. ♦ Kad papa bude izabran, on potvrđuje da li prihvata odluku i saopštava koje ime želi.♦ O izboru novog pape narod saznaje kad jedan od zvaničnika spali listiće, na koje kardinali rukom ispisuju imena kandidata, dodajući posebnu hemikaliju koja stvara beli dim, koji se izdiže iz kapele. Ukoliko glasanje nije uspelo, koriste se supstance koje stvaraju crni dim.♦ Dekan Kolegijuma kardinala se pojavljuje na balkonu Bazilike Svetog Petra i rečima „habemus papam“ (imamo papu) saopštava okupljenima na trgu da je novi papa izabran. Zatim se papa pojavljuje i upućuje blagoslov.
Izbor do UskrsaVest o povlačenju pape Benedikta XVI došla je kao grom iz vedra neba, saopštio je Papski nuncijat u Beogradu.- Sve što znamo jeste da će do 28. februara biti donet dekret o ovome i da će u martu biti održana konklava, a izbor će uslediti do Uskrsa - rekli su nadležni u nuncijatu za agenciju Beta.
Prvi slučaj posle 600 godinaBenedikt XVI je prvi papa koji je odlučio da napusti dužnost u poslednjih 600 godina. Papska služba, naime, trebalo bi da traje doživotno.Pre Benedikta XVI papske dužnosti se 1415. odrekao papa Grgur XII (1406-1415). Razlog odlaska bio je postojanje dva pretendenta na njegovo mesto, što je u istoriji postalo poznato kao Zapadna ili Papska šizma.Prvi papa u istoriji koji se svojevoljno povukao bio je takođe Benedikt. Naime, Benedikt IX, jedan od najmlađih, ali i najomraženijih papa, odstupio je s dužnosti 1045. Pratile su ga brojne kontroverze - od organizovanja orgija do ubistava. Svoje mesto je prepustio uz novčanu naknadu, zbog čega je njegov naslednik, papa Grgur VI, po otkrivanju skandala i sam morao da odstupi sa dužnosti već iduće godine.
