VAŠINGTON - Šef američke Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) Kit Aleksander izjavio je da je sporni program za nadgledanje komunikacije pomogao otkrivanju i sprečavanju nekoliko terorističkih napada.
Aleksander je govorio sinoć u Senatu nekoliko sati pošto je bivši konsultant Eduarda Snoudena, koji je medijima otkrio detalje tog programa, u intervju za Vašington post i britanski Gardijan u Hongkongu rekao da želi da se "bori protiv američke vlade na sudu".
Aleksander je demantovao tvrdnju Snoudena da na osnovu elektronske adrese može da čita svačiju prepisku, čak i predsednika SAD. Na pitanje senatora da li je to tačno, Aleksander je odgovorio da to nije tačno. On je branio program, ističući da je neophodan.
"Nekoliko desetina terorističkih akata je pomoću ovog programa sprečeno i ovde i u inostranstvu", rekao je Aleksander i dodao da će za nedelju dana dati tačan broj pripremanih terorističkih činova koji su sprečeni.
Prema njegovim rečima, sistem prisluškivanja na internetu nazvan Prizma igrao je ključnu ulogu da se spreči 2009. godine napad na njujorški metro, koji je hteo da organizuje Avganistanac Nadžibulah Zazi.
Šef NSA izrazio je zabrinutost zbog načina na koji je Snouden došao do tih poverljivih informacija i dodao da će o tome biti pokrenuta istraga. Kompanija Buz Alen Hamilton otpustila je pre dva dana Snoudena zbog objavljivanja podataka o špijunskim aktivnostima SAD, dok vlasti u Vašingtonu razmatraju da li da protiv njega pokrenu krivičnu tužbu.
Ta kompanija iz Virdžinije saopštila je da je Snoudena otpustila "zbog kršenja etičkog kodeksa i politike preduzeća". Buz Alen navodi da je on radio u kompaniji manje od tri meseca za platu od 122.000 dolara godišnje.
Američke vlasti razmatraju da li da Snoudena optuže za otrkivanje poverljivih podataka o nadzoru telefonskih razgovora i internet aktivnosti u zemlji i inostranstvu, dok istovremeno čvrsto brane špijunski program kao meru zaštite SAD od terorista. Snouden (29) se sam predstavio kao osoba koja je medijima prosledila tajne podatke, a pobegao je u Hongong u nadi da će umaći krivičnom gonjenju.
Kompanija Buz Alen je obezbeđivala konsultantske usluge, tehničku podršku i analize za američke agencije i ministarstva. Prošle godine 98 odsto od 5,9 milijardi dolara prihoda je došlo iz ugovora s vladom SAD, a tri četvrtine od 25.000 njenih zaposlenih imaju status koji omogućava pristup poverljivim informacijama SAD, dok polovina ima pristup strogo poverljivim podacima.
Snouden je ranije radio za američku obaveštajnu agenciju CIA gde je imao status koji mu je omogućavao pristup proverljivim informacijama. On je rekao da je prikupio dokumente o programima nadzora dok je radio u kancelariji Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) na Havajima kao radnik Buz Alena. Američko ministarstvo pravde razmatra da li Snoudenov čin predstavlja krivično delo. SAD su suočena s nezadovoljstvom širom sveta zbog špijunskih aktivnosti koje su na osnovu Snoudenovih informacija prošle nedelje obelodanili londonski Gardijan i Vašington post.
