Odeća je i oblik komunikacije, a specijalne uniforme obeležavaju status i ulogu u društvu. Neke grupe odeću koriste kao snažan i neposredan izraz svoga stila.
Prva odeća se izrađivala od prirodnih materijala, kao što su koža, krzno, lišće ili trava, a prema antropolozima, počela je da se pojavljuje pre oko 100.000 do 500.000 godina.
Kada govorimo o istoriji odeće, moramo da spomenemo i modu koja je zapravo jako stara i nastala je u onom trenutku kada je čovek na sebe stavio nešto drugačiji komad odeće od ostalih. Onaj komad koji ima samo ukrasnu svrhu.
Ne tako davno, ženskom odećom su smatrane haljine i cipele sa povišenom petom, dok su se pantalone i odela smatrali tipično muškom odećom, koju danas nose pripadnici oba pola.
Odeća se danas pravi od raznih materijala, industrija odeće je jedna od najrazvijenijih, a izbor je ogroman.
Srednjovekovna moda
Tokom čitavog srednjeg veka odeća je zadržala gotovo nepromenjen izgled, a novosti su uvođene postepeno. Dolaskom germanskih naroda na područje Evrope u širu upotrebu ulaze pantalone, a sveprisutan element i ženske i muške odeće tokom celog razdoblja bile su tunike.
Odećom su se međusobno razlikovali staleži, zanimanja i narodi, a krajem ovog razdoblja poprimila je ekstravagantnije oblike, što je izazivalo sablasan kod crkvenjaka.
Vizantijska dvorska odeća imala je glavna obeležja antičke rimske odeće. Najviše se koristila svila, egipatski pamuk i lan. Dame su se ukrašavale raskošnim nakitom. Narodi na severu Evrope nosili su vunene pantalone, tunike, košulje i ogrtače. Za izradu odeće često su koristili krzno.
Do preokreta u istoriji odevanja dolazi sa germanskim narodima, čija odeća je bila šivena prema obliku tela i tu se prepoznaje začetak današnje zapadnjačke mode.
Vikinzi su nosili pantalone i košulju dugih rukava, preko koje se oblačila tunika stegnuta u struku. Zimi se na ovo još mogao dodati krzneni plašt ili vuneni ogrtač. Pri analizi odeće mogu se videti zajedničke karakteristike svih naroda ranosrednjovekovne Evrope, ali svaki narod je nosio karakteristične ukrase.
U razdoblju gotike novina su vunene tunike živih boja, a postojalo je nekoliko modela - duže, kraće, sa kapuljačom ili bez, sa uskim ili širokim rukavima, itd.
Sredinom 14. veka dolazi do važne promene, kada se izgled muške i ženske odeće počinje bitno razlikovati. Ženska odeća ostaje duga i lepršava, ali u mušku modu ulaze kraći modeli, uski kaputići koji su se nosili preko košulje i vrlo kratkih pantalona. U to vreme odećom se sve više počelo pokazivati bogatstvo i raskoš. Pučka odeća se razlikovala od plemićke i kod nje nije bilo velikih promena.
U doba renesanse žene su nosile duge haljine, a gornji deo bio je od čvrstog materijala, koji je u 15. veku zamenjen korsetom. Tokom godina odeća dobija na volumenu. Muškarci su nosili slojevitu odeću. Obavezan deo su bile kratke pantalone do kolena ispod kojih su nošene uske čarape do kolena. Važan deo njihovog imidža bile su cipele i šeširi.
Aristokrate i bogato građanstvo evropskih država 18. veka pomno su pratili ono što se nosi u Parizu. Devojke su svoje miraze trošile na krpice i modne dodatke. Haljina-košulja proširila se Evropom kao pariski modni detalj, a ubrzo je dobila i povišen struk. U modu je uvedena i ručna torbica za sve sitne stvarčice koje su dami potrebne.
Napoleon je doneo internacionalizam, na svojoj krunidbi za cara predstavio je novi aristokratski detalj - kravatu. Modu 19. veka karakterišu muški kaputi sa visoko podignutim kragnama, a frak je omiljeni model kaputa.
Na zahtev carice Žozefine Bonaparta posle dužeg vremena uvodi se donji veš sa dve odvojene nogavice do kolena. Nazvan je pantalone ili pantolete. Haljina dobija novi oblik: izrazito visok struk i dugačka uska suknja. Korzet je u modi i nose ga i devojčice. Suknje se kasnije proširuju brojnim podsuknjama, kojih je znalo biti i do deset. Dekoltei su duboki. U modu dolaze kratki puf rukavi ukrašeni čipkom. Na muškim kostimima se ramena šire pomoću naramenica, a struk sužava steznikom.
U 19. veku pojavljuje se i ženski kostim zvan turnir, koji karakterišu napred ravne suknje sa naborima prebačenim pozadi preko turnira - uzdignuća koje je napravljeno od konjske dlake i jastučeta.
Od Edvarda do posleratnog perioda
Nakon smrti kraljice Viktorije 1901. godine, njen sin Edvard Sedmi dao je svoje ime novoj eri, eri luksuza i raskoši.
Ženama su uvedeni novi korseti koji su gurali grudi prema napred, a ramena i zadnjicu ka nazad. Ova linija zvala se "es" krivulja. Novi korset osiguravao je i mali struk, a nije delio grudi, pa su učinak bile ravne "mono" grudi, koje su izgledale kao jedna površina. Modu koja je dominirala 1910. nazivaju i "Titanik era", jer večera na poznatom brodu bila je jedan od najelegantnijih događaja, a putnici su nosili najformalnije moguće ruho.
Nakon Prvog svetskog rata društveni običaji postaju opušteniji, a žene ulaze na tržište rada u rekordnom broju. Znatno je rasla popularnost sportske odeće među ženama. Haljine postaju kraće ili sa prorezima. Haljine ravnih linija i kloše šešir postali su uniforma.
U dvadesetima ženama se prvi put vide kolena. Postaje popularan dečački izgled, gde grudi i kukovi nisu izraženi. Koko Šanel je bila jedna od prvih žena koja je obukla pantalone, odrezala kosu i odbila korset.
U četrdesetima ženska moda obeležena je jednostavnošću i umerenošću u odevanju. Žene sve manje računa vode o svom izgledu, silueta postaje krupnija. Odjeća više nije raskošna i elegantna, jer oskudica ne dozvoljava, a figura pješčanog sata postaje aktuelna. Obline su na cijeni, a trend ističe ženu koja zna da iznese svoj višak. Jedna od predstavnica ovog trenda je Merilin Monro.
Ženska poslovna odeća kroz istoriju
Poslovna odeća se tokom istorije menjala, postajala ležernija, pa i ženstvenija. U 1940. mnogim ženama radna odeća se sastojala od suknje do kolena ili pantalona, bluze i jakne. Modni detalji bili su šal, marama ili šešir.
U idućoj deceniji moda je krenula putem luksuza i ekstravagancije. Pantalone su postale prihvatljivije, ali dame su uvek nosile suknje. Popularne su bile uske "olovka" suknje, a naglašavana je figura peščanog sata. Rukavice i šeširi su davali elegantan i inteligentan izgled.
Šezdesete karakterišu suknje do kolena i jednostavne bluze. Odela su bila elegantna, uglavnom pastelnih boja. Sedamdesetih su cveće i grafika bili uobičajeni na kežual odeći, poslovna moda je ostala mirna.
Osamdesetih se naglasak stavlja na ramena, a ženska odela kroje se slično muškima. U trendu je bio i upadljiv nakit.
U devedesetim se izbacuju jastučići sa ramena, a u modi su jednobojna odela, i haljine i suknje do kolena i kožna odela.
Krajem ove decenije suknje se skraćuju, izrezi produbljuju, popularni materijali su likra i kašmir. U slobodno vreme popularan je džins.
Istorija
Praistorijski lovci su verovali da poprimaju duh životinje koju su ubili noseći njenu kožu. Neke od najranijih tkanina načinjene su usitnjavanjem kore drveta, koja je namakana u vodu i udarana, sve dok ne bi omekša. Zatim je uljena i bojena i omotavana oko tela.
Drevni Egipćani su nosili oskudnu odeću od laganog platna, materijala pravljenog od lana. Odeća robova bila je gruba i jednostavna. Da bi se osećali ugodno, važni Egipćani su umotavali telo u vrlo fine tkanine. Laneno platno bilo je vrlo cenjeno i u antičkoj Grčkoj, a njihove žene su bile veoma vešte u predenju i tkanju vunene odeće. Egipćani su uglavnom nosili bijelu tkaninu, Grci su rado oblačili haljine u boji, a omiljena im je bila žuta.
Modne zanimljivosti
Iako možemo reći da moda postoji "od kad je sveta i veka", prve manekenke su se pojavile tek u 19. veku i tako je nastalo jedno od najpoželjnijih zanimanja za žene. Za razliku od današnjih kreatora, njihovi prethodnici su svoju odeću prikazivali na lutkama. Ako ništa, bile su jeftinije od manekenki. Veliki osvajač Napoleon Bonaparta je naredio svojim krojačima uniformi da na rukave stave dugmad, da vojnici ne bi njima brisali nos. Tu dugmad danas znamo kao manžetne. Bivši gradonačelnik Njujorka Henri Fiorelo la Gvardija početkom 20. veka prisustvovao je šou gde su nastupale egzotične plesačice. Bio je začuđen što one ne nose ništa ispod haljina, pa je naredio da donji veš mora pokriti bar intimne delove. Tadašnji krojači su se latili posla i dizajnirali donji veš koji prekriva intimne delove, ali nije upečatljiv.
(B92)
