BEOGRAD - Umesto da čuvaju, oni uništavaju relikvije.Mošti kneza Lazara oštetila je ekipa Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture 2006. godine, tvrdi istaknuti antropolog Srboljub Živanović, koji je na blogu riznicasrpska.net u novembru 2011. napisao da je uzet isečak mekog tkiva iznad butne kosti i isečak kosti dužine 2,5 centimetara.Šteta uz blagoslov- Ekipa Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije koja je obavljala iskopavanja u manastiru Manasija 2006, misleći da se u otkopanoj vladarskoj grobnici Lazarevića nalaze mošti despota Stefana, sina kneza Lazara, uz blagoslov nadležnog braničevskog episkopa Ignjatija otišla je u Ravanicu da uzme uzorak Lazarevog tela radi analize DNK. Tom prilikom su mošti kneza Lazara znatno oštećene. Odsečena su meka tkiva iznad butne kosti i uzet isečak kosti dugačak 2,5 centimetara. Ovo sasvim nepotrebno odsecanje i skrnavljenje moštiju izvršeno je na zahtev Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, čiji je osnovni zadatak da zabrani oštećenja spomenika i sačuva mošti svetitelja. Do oštećenja je došlo i uz blagoslov nadležnog episkopa SPC, kome je Crkva poverila da se stara o svetim moštima i spreči njihovo skrnavljenje - napisao je Živanović.U Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture uputili su nas na arheologa Marina Brmbolića, koji je vodio iskopavanje u manastiru Manasija, ali on nije mogao ništa da kaže o oštećenju moštiju kneza Lazara.Ne žele da pričaju- Naša ekipa je vršila iskopavanje u Manasiji i, zbog sumnje da se mošti despota Stefana možda nalaze u manastiru Koporin, prvi put je, uz blagoslov vladike braničevskog Ignjatija, odlučeno da se uradi analiza DNK. Profesor antropologije Živko Mikić uzeo je uzorak i poslao ga na Medicinski fakultet u Beogradu, pa pitajte njega - rekao nam je Brmbolić. Profesor u penziji Živko Mikić nije bio voljan da priča o tom događaju.- Za mene je ta priča završena, doviđenja - rekao je Mikić.U Patrijaršiji u Beogradu uputili su nas na episkopa braničevskog Ignjatija, ali iz Braničevske eparhije do zaključenja ovog broja nismo dobili odgovor na pitanje u vezi sa oštećenjem moštiju jednog od najčuvenijih srpskih srednjovekovnih vladara.
Selidbe moštiju kneza Lazara♦ 1389. telo kneza Lazara sahranjeno je u Prištini, u Crkvi Svetog Vaznesenja.♦ 1391. mošti su iz Prištine prenete i sahranjene u Crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u Ravanici, gde su počivale skoro 300 godina.♦ U toku austrijsko-turskog rata (1683-1699), u Velikoj seobi Srba 1690, monasi iz Ravanice mošti kneza Lazara su položili u crkvu od drveta u Sentandreji u Mađarskoj.♦ 1693. mošti kneza Lazara preseljene se u manastir Vrdnik na Fruškoj gori.♦ U vreme austrijsko-turskog rata (1716 -1718) vrdnički monasi nakratko su mošti sklonili u Futog.♦ Posle pobede austrijske vojske u ratu mošti su vraćene u Vrdnik.♦ U toku revolucije 1848/49. godine, u strahu od mađarske odmazde, Srbi su mošti na tri meseca sklonili u Klenak, da bi potom bile vraćene u Vrdnik.♦ Zbog bombardovanja Nemaca 6. aprila 1941. godine vrdnički arhimandrit Longin je kivot s moštima kneza Lazara preneo u manastir Bešenevo.♦ Iz straha od ustaša u NDH, mošti su u aprilu 1942. godine prenete u Beograd, u Sabornu crkvu, gde su ostale do 1988.♦ Od 28. juna 1988. godine pa narednih godinu dana mošti kneza Lazara su, povodom obeležavanja 600 godina od Kosovskog boja, boravile u velikom broju manastira u Srbiji.♦ 1989. mošti kneza Lazara su, posle skoro tri veka, ponovo položene u manastir Ravanicu, gde se i danas nalaze.
