Ekonomija

Stižu japanske investicije

Biznis

Autor:

Ambasador Japana u Srbiji Tošio Cunozaki konstatovao da bi potencijalnim investitorima iz njegove domovine u Srbiji mogli da budu interesantni proizvodnja elektronske opreme, autodelova, energetika i prehrambeni artikli

Tošio Cunozaki, japan, donacija, rak dojke, katarina rebrača zoom

BEOGRAD - Srbija je u 1990-tim zbog ratova na prostoru bivše Jugoslavije i međunarodnih sankcija propustila da privuče investitore iz Japana, ali sada postoje mogućnosti za ulaganja kapitala kompanije iz te zemlje, ocenjeno je na privrednom skupu u Beogradu.

Ambasador Japana u Srbiji Tošio Cunozaki je na skupu koji je trebalo da pomogne upoznavanju mogućnosti poslovanja s kompanijama iz dalekoazijske zemlje konstatovao da bi potencijalnim investitorima iz njegove domovine u Srbiji mogli da budu interesantni proizvodnja elektronske opreme, autodelova, energetika i prehrambeni artikli.

Japan je treća po veličini nacionalna privreda u svetu, mereno po nominalnom ukupnom domaćem proizvodu (5,87 biliona dolara prema procenama iz 2011. i 45,870 u proseku po stanovniku), kao i po paritetu kupovne moći (PPP, po tržišnim cenama, 4,4 biliona, odnosno 34,748 per kapita).

Japan je četvrti po veličini izvoznik (800,8 milijardi dolara prema procenama u 2011.) i uvoznik u međunarodnoj privredi (794,7 milijardi).

U Srbiji postoje tek tri značajnije investicije iz Japana. Japan tobako internešenel (JTI) je investirao u fabruku duvana u Senti, kao i Asahi Bier zajedno sa Micui korporacijom u proizvodnju dijetetskih suplemenata na bazi kvasca u kompaniji ALTEK, dok je Panasonik otvorio proizvodni pogon u Svilajncu.

Ambasador Cunozaki je na prošlonedeljnom skupu ocenio da je taj poslovni sastanak u organizaciji Centra za azijske studije Fakulteta političkih nauka u Beogradu pravovremen, jer su odnedavno japanske firme zbog rasta vrednosti nacionalne valute jen počele da ulažu u inostranstvu i da kupuju i strane firme.

Prema rečima Cunozakija, ukoliko bi Panasonikovo postrojenje u Svilajncu bilo uspešno, ta kompanija, a možda i neke druge iz oblasti elektronike mogle bi da imaju interes za ulaganja u Srbiju.

Japanskim proizvođačima autodelova bi Srbija mogla da bude atraktivna s obzirom na kvalitetnu radnu snagu koja nije skupa, povoljan poreski sistem i druge podsticaje.

U oblasti energetike japanske kompanije su zainteresovane za vetroelektrane, a poseduju i najsavremeniju tehnologiju za geotermalne centrale sa kojom su spremne da sarađuju s partnerima u Srbiji. Ambasador smatra i da bi proizvodnja organske hrane u Srbiji mogla da bude interesantna za kompanije iz Japana, budući da ta ostrvska zemlja sa 127 miliona stanovnika uvozi 60 odsto prehrambenih proizvoda, a obezbeđivanje sigurnih isporuka kukuruza, pšenice i soje su među glavnim zadacima spoljne politike vlade u Tokiju.

Cunozaki je pomenuo i da firme iz njegove zemlje tragaju za rudama "retkih zemalja" neophodnim u elektronskoj industriji i da "već sada bar jedna japanska kompanija pokazuje interes za antimon u Srbiji".

Takeši Ito, generalni direktor ogranka Japanske organizacije za spoljnu trgovinu (JETRO) u Beču, izneo je da se u Japanu područje jugoistočne Evrope doživljava kao udaljeno, u geografskom i u psihološkom smislu.

"O ovom regionu postoji malo informacija, a Japan je kroz istoriju retko imao kontakte s jugoistočnom Evropom", primetio je generalni direktor Ito. Otuda među zemljama bivše Jugoslavije samo u Srbiji i Crnoj Gori postoje proizvodni pogoni japanskih firmi.

Na Balkanu je najviše japanskih proizvođača (u njih se računaju svi koji imaju više od 10 odsto direktnog ili indirektnog učešća japanskog kapitala) u Rumuniji.

Znatno je više japanskih proizvođača u Češkoj, Poljskoj i Mađarskoj.

Ito je kazao da japanske kompanije biraju regione Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope kao proizvodnu bazu za čitav evropski kontinent, a ne kao potrošačko tržište. Pri tome se uzimaju u obzir relativno jeftina radna snaga u regionu i napredak ka integrisanju u Evropsku uniju (EU), što omogućava slobodnu trgovinsku zonu EU, odnosno izbegavanje visokih poreza na uvoz u nju i brzo poboljšanje infrastrukture.

Zvaničnik JETRO je izneo da su u postojećim međunarodnim ekonomskim prilikama japanske firme "skromnije", više se orijentišu na "braon investicije" (kupovinu relativno prosperitetnih lokalnih firmi), a manje na "grinfild" ulaganja (potpuno nove investicije).

Ito je kazao i da JETRO pruža podršku japanskim malim i srednjim preduzećima koja čine 98 odsto privrede te zemlje, da više posluju u inostranstvu, budući da ih na to teraju ekonomske prilike kod kuće.

Predstavnica Privredne komore Srbije Milanka Stojaković je iznela da je izvoz iz Srbije u Japan godinama iznosio samo nekoliko stotina hiljada dolara i uglavnom se sastoji od prehrambenih proizvoda.

Tako smrznute maline iz Srbije zauzimaju 17 odsto tržišta tog voća u Japanu.

Nasuprot tome, uvoz iz Japana dostiže i 150 miliona dolara godišnje, a najviše se u Srbiju uvoze motorna vozila i delovi za njih, specijalne mašine za pojedine industrijske grane, pribor za štampanje, digitalne kamere, hemijski preparati za fotografske namene, lekovi.

U prvih šest meseci 2012. vrednost izvoza iz Srbije u Japan iznosi dva miliona dolara, dok je uvoz dostigao 75,5 miliona.

Goran Pekez, direktor u JTI u Senti, rekao je da pregovori sa japanskim partnerima dugo traju i u tom procesu mnoga pitanja bivaju pokrenuta, da poslovni ljudi iz te zemlje ne vole promene u firmama sa kojima razgovaraju o saradnji i da insistiraju na obostranom poštovanju kvaliteta proizvoda.

U privlačenju investitora iz Japana velika je uloga lokalnih vlasti koje treba da se ponašaju kao pravi domaćini i potencijalnim ulagačima pomažu na svakom koraku zasnivanja proizvodnih pogona, poručio je Pekaz.

 

 

Pratite Sport na Facebooku
i Twitteru
Pratite Stars na Facebooku

Komentari (3)

Pošaljite komentar 

Popularni komentari

  • 13

    13

    Srbija do Tokija!

    2 Odgovori 
  • skipper

    skipper

    Знамо шта их интересује, ајмо сада да радимо. На посао!

    2 Odgovori 
  • Gusak

    Gusak

    Pusti parole, na poso ako ne uhvatimo njih odose u Bugarsku ili Rumuniu......

    1 Odgovori 

Poslednji komentar

  • Gusak

    Gusak

    Pusti parole, na poso ako ne uhvatimo njih odose u Bugarsku ili Rumuniu......

    1 Odgovori 

Najčitanije

Facebook

Izjava dana

Ponuđeno nam je mesto vicepremijera, ali nismo prihvatili jer nismo spremni na tu vrstu obaveza Ištvan Pastor

Video na Kuriru

Ostali videi
Prati Kurir na Facebooku!
Na vrh