Velike medijske kuće koriste se različitim načinima kako bi sprečile pirateriju, a ponekad ne prežu ni od niskih udaraca na internet "gusare".
Naravno da se takve kuće neće direktno baviti ovakvim poslovima, jer bi im vrlo veroatno štetilo imidžu, ali zato je iz svega ovoga iznikla nova grana IT/zakonodavne industrije: "copyright trolovi".
Šta su to "copyright trolovi"? Kao izraz koji je postao vrlo uobičajen u IT žargonu, trol označava najniži oblik virtualnog postojanja, osobu koja nema gotovo nikakvog morala i koja će uraditi sve u njegovoj moći da drugima uništi zabavu (a ponekad pritom i sam profitira). Upravo takav slučaj je i s "copyright trolovima", malim kompanijama ili pojedincima, koji za određenu svotu novca tuže sve one koji su na bilo koji način zgrešili preuzimanjem i distribucijom tuđeg sadržaja.
Neki od moralnijih čitatelja će verovatno reći: "Tako i treba, pohapsiti i na stub srama staviti sve vas proklete pirate!", ali ovoga puta nije stvar u tome da li su torenti i slični servisi "zlo" ili ne, nego o načinima kojima "copyright trolovi" nastoje da dođu do novca.
Naime, pretnje i ucene su im gotovo standardni s ciljem da zaplaše "okrivljenog", i nateraju ga da se nagodi izvan suda. Stvari funkcionišu na sledeći način: trol dođe do IP adrese korisnika koji je na primer, ilegalno skinuo tri pesme od Kajnija Vesta. On zatim s tim podacima odlazi na sud i traži da se od internet provajdera nabave korisnički podaci sumnjive IP adrese i da se pokrenu odgovarajuće zakonske mere. Zatim kontaktira "optuženog", preti mu sudskim postupkom, provlačenjem njegovog imena po medijima i milijonskim kaznama, pa ga maltene natera da se nagodi za prihvatljivih nekoliko hiljada dolara. Dakle, može se reći "nit or’o nit kop’o", a hiljade se samo slivaju. Jer ipak, "pirata" je mnogo.
I premda su ovakve metode uistinu najniži oblik sprovođenja zakona (valja naglasiti da je takva praksa u SAD-u itekako moguća), trolovi su se spustili na još niže grane, ovaj put posebno naciljavši takozvane "porn pirate", korisnike koji skidaju pornografski materijal.
Osim gore spomenutih metoda zastrašivanja i iznude, sada su se okrenuli na privatni život, tako da "okrivljenima" prete odavanjem njihove male, prljave tajne porodici, susedima, saradnicima, pa čak i šefovima. Dakle, skinete na svoj kućni računar edukativni materijal kako bi svojoj devojci pokazali što je to "tea-bagging", a onda vas šef za par meseci pozove u svoj ured i optuži da ste seksualni manijak. Osim toga, mogu vam njuškati po bankovinim računama, zatražiti listing poziva sa telefona i sve što pronađu da koriste protiv vas na sudu (premda nekada možda nema veze s konkretnim postupkom). Zadiranje u privatnost? Itekako!
Na kraju, donosimo odlomak koji je poslala "Anti-Piracy Law Group", jedna od najvećih "copyright trol kompanija", koji pokazuje šta se to očekuje od vas kao korisnika: "Svrha ovih mera jeste skupiti podatke o tome ko je koristio vaš pristup internetu u svrhu potkradanja naših klijenata. Lista mogućih sumnjivaca uključuje vas, članove vašeg domaćinstva, vaše susede (ako koristite nezaštićenu vaj-faj mrežu) i bilo koga ko je posetio vaš dom. U nadolazećim danima, stupićemo u kontakt sa spomenutim poedincima i istražiti da li znaju išta o ilegalnim radnjama na štetu naših klijenata."
Drugim rečima, pod izgovorom da zapravo štite VAS, narušiće privatnost i uzrokovati mnoštvo nelagodnih situacija. Pokušajte da objasnite komšijama da niste nekakav perverznjak, jer im na vrata kucaju nekakvi advokati koji od njih traže izjavu. Slažemo se da se mora sprovesti istraga, ali ovakve nacističke metode su ipak malo previše. Na svu sreću, ovakva praksa još nije došla do naših kutaka Zemlje, ali kakvi su trendovi, i to je itekako moguće.
