Ovo je jedna od najčudesnijih priča iz Drugog svetskog rata ujedno je i jedna od najmanje poznatih, a reč je maloj grupi komandosa, koje je sam Vinston Čerčil oformio da sprovedu "koljačku vladavinu terora" iza neprijateljskih linija.Često "napumpani" jakim amfetaminima, oni su bili eklektička i naširoko nekonvencionalna grupa, čiji je vođa favorizirao luk i strelu kao svoje glavno oružje za ubijanje.Grupa je formirana inicijalno pod imenom Small Scale Raiding Force (SSRF) 1940. godine, a cilj im je bilo sprovođenje "politički eksplozivnih akcija, ilegalnih ili nezamislivih širem britanskom establišmentu", reči su kojima je delovanje SSRF opisao autor knjige "Čerčilovi tajni ratnici" Damijen Levis.U toj se knjizi objašnjava i zašto je britanski SOE (Special Operations Executive) dobio naziv Ministarstvo nedžentlmenskog ratovanja. Najmanje džentlmenski od svih pripadnika SSRF bio je njihov vođa, danski aristokrata Anders Endi Lasen, koji je znao i da viče naredbe na nemačkom jeziku kako bi zbunio protivnika.Lasen je od britanskog Ratnog štaba zatražio da mu se dozvoli razvoj luka i strele kao savršenog, nečujne mašine za ubijanje. Njegov zahtev je odbijen i ocenjen "nehumanim". Njega to ipak nije zaustavilo pa je dobio naziv "Robin Hud komandos" od strane lokalnog stanovništva u Dorsetu, gde je imao obuku u leto 1942. godine.Mrzeo je birokrate i imao problema sa autoritetom, pogotovo s te strane. Sablažnjavao se od papirologije pa su njegovi izveštaji sa misije bili sažeti u slijedeće rečenice: "Sleteli. Pobili Nemce. Odjeb..i", prenosi Dejli mejl.Prva misija koja je opravdala postojanje SSRF dogodila se u januaru 1942. godine, a nosila je naziv "Postmaster".
Nemačke podmornice, koje su uhodile savezničke brodove na Atlantiku punile su gorivo u španskoj koloniji Fernando Po, ostrvu koji se nalazi nedaleko od obale Zapadne Afrike i koji se danas zove Bioko. Pošto se radilo o neutralnom terenu, Čerčil nije hteo da rizikuje sa vojnim napadom.Tako je mali ratni brod nazvan "Mejd Onor", koji je bio pretvoren u švedski kruzer, zaplovio iz luke Pole pod komandom vrlo čudnim kapetanom koji se zvao Gus Marč-Fillips.Jedan agent SOE, Rčard Lipet, uspeo je da nagovori suprugu čuvenog Nemca na tom ostrvu da održi spektakularnu večeru i pijanku za nemačke i italijanske oficire na obali. Alkohol je tekao u potocima, a dok su oficiri uživali u hedonizmu, Marč Filips, Lasen i društvo ukrali su nemačke i italijanske brodove iz luke i diskretno ih odvuki do Nigerije, koja je bila pod britanskom upravom.Bio je to drzak gusarski čin i opasno kršenje neutralnosti, koje je Velika Britanija čvrsto negirala. Operacija je sprovedena tako da tragovi nikako nisu upućivali na umešanost britanskih vlasti. Čerčil je bio oduševljen.Delovanje Lasena i njegovih ljudi najbolje je opisao jedan nemački oficir rekavši da oni "dolaze poput mačaka i nestaju poput duhova".Lasen ostaje do dan danas jedini SAS-ovac kojem je dodeljen Viktorijin krst i to posthumno jer je svega mesec dana pre kraja Drugog svetskog rata u Evropi poginuo u osvajanju trećeg nemačkog bunkera zaredom na severu Italije.
Njegovi saborci su do tog vremena već bili poginuli.
(Dnevnik.hr)
