Irak, Sirija, Nigerija, Južni Sudan, Ukrajina, Istočnokinesko more i Južnokinesko more - sedam gorućih svetskih kriznih žarišta kojima je, gle čuda, zajednička jedna stvar - nafta, piše u zanimljivoj analizi američki istraživački časopis Mother Jones.
"Gde god pogledate, svet je zapaljen ili se sprema sukob. Na prvi pogled ta previranja nemaju veze jedno s drugim i dešavaju se u specifičnim okolnostima. Ali ako se pogleda pažljivije, lako se uoči da sva ta krizna žarišta imaju nekoliko zajedničkih karakteristika – paklenu kombinaciju etničkih, religijskih i nacionalističkih antagonizama, koji su dovedeni do ključanja fiksacijom na energetska pitanja", konstatuje na početku analize "Sedam mesta gde fosilna goriva doliva ulje na vatru" (7 Places Where Fossil Fuels Are Fueling Conflict) novinar Majkl Kler, inače profesor na koledžu Hempšir. Dakle, gde ima nafte, ima i rata.
Naravno, ne treba zanemariti da u svim tim sukobima ulogu igraju i stara neprijateljstva između susednih, pa i izmešanih naroda i religijska. U Iraku i Siriji sukobljavaju se suniti, šiiti, Kurdi i Turkmeni, u Nigeriji ratuju hrišćani, muslimani i razna plemena, u Južnom Sudanu Dinke i Nueri, a u Istočnom i Južnokineskom moru Kinezi, Vijetnamci, Filipinci i Japanci.
Međutim, upozorava se u analizi, bilo bi prejednostavno sve svaliti na leđa "viševekovne mržnje", jer sve te sukobe karakteriše i borba za kontrolu nad prirodnim resursima - naravno, pre svega nad naftom i zemni gas. "Nemojte se zavaravati, reč je o energetskim ratovima 21. veka", upozorava autor.
Vlade Rusije, Nigerije, Iraka, Sirije i Južnog Sudana veliki deo budžeta popunjavaju prodajom energenata, a snažne energetske korporacije imaju ogromnu moć u svim, pa i u tim delovima sveta. Ko drži izvore nafte i zemnog gasa, on drži i novčane resurse; zato su spomenuti sukobi zapravo priča o kontroli nacionalnog prihoda, a istorijska mržnja je samo usputna stvar.
A mi živimo u svetu koji zavisi od energenata. Onaj ko ih kontroliše ima i geopolitičku moć, pa su države koje imaju bogata nalazišta nafte i gasa "osuđene" na mešanja spolja. Zato je ISIL, koji je zauzeo velike delove Sirije i Iraka, pažljivo pazio na to da zauzme i najvažnije bušotine. Treba odnekud finansirati stvaranje kalifata.
Ukrajinska kriza je ovog puta eksplodirala zbog sporazuma s Evropskom unijom o bližim ekonomskim i političkim vezama, a iako Ukrajina sama po sebi nije značajan proizvođač energenata, važna je za njihov transport. Nesuglasice između Ukrajine i Rusije o plaćanju isporučenog prirodnog gasa već su dvaput dovele do zvrtanja slavine, pa čak i energetske nestašice u EU. Rusija je u energetskom smislu profitirala od prisajedinjenja Krima, po kojem su već bušili i istraživali ljudi američkog "Ekson mobila"; smatra se da pod Crnim morem ima ogromnih rezervi nafte i zemnog gasa.
Južnom Sudanu i Nigeriji zajedničko je to što su strane naftne korporacije do te mere korumpirale strukture vlasti, da islamske terorističke grupe kao što je Boko Haram, najpoznatija po masovnim otmicama devojčica, imaju veliku podršku u narodu jer se bore protiv pljačkaške centralne vlasti. Većina Nigerijaca preživljava s dva dolara dnevno, pa nije čudo što islamisti s lakoćom dobijaju podršku za borbu protiv korumpirane vlade - čiji ministri niti skrivaju da su korumpirani niti da žive u raskoši.
Sukobi u kineskim morima naizgled se vode oko nekoliko ostrvaca, atola i zaliva. Međutim, sukob između Kine i Vijetnama zapravo je započeo kada je Kina poslala svoju najveću naftnu platformu HD-981 u more koje Vijetnam smatra svojim. Kina je onda naftnu platformu okružila brodovima svoje ratne mornarice i eto krize.
Na kraju svoje analize profesor Majkl Klare zaključuje: "Možda će jednog dana razvoj obnovljivih izvora energije poništiti trenutni aksiom, ali ako vidite da se u sadašnjem svetu negde razvija konflikt, obratite pažnju na to da li su u igri energenti".
(EPK/Tportal/Mother Jones)
