VAŠINGTON - Bivši američki državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost Henri Kisindžer (91), "guru međunarodnih odnosa" čiji stavovi i danas imaju velikog odjeka u svetskoj javnosti, izjavio je za britanski Indipendent da ne treba demonizovati predsednika Rusije Vladimira Putina i da on nije drugi Hitler.
"Ne slažem se s Putinom, ali zašto neko negde nije predložio rešenje koje bi uzelo u obzir interese obe strane u kontekstu nezavisne Ukrajine? Evropa je rekla da Ukrajina mora da bira između nje i Rusije u trgovinskim pregovorima, a možda bi postigla sjajan napredak da je rekla suprotno, da je rekla 'hajdemo zajedno'", izjavio je Kisindžer, čija je nova knjiga "Svetski poredak" upravo puštena u prodaju. Kisindžer i upozorava da je Rusija još od 17. veka često bila ključna u održavanju balansa svetske moći - osujetila je osvajačke snove Karla XII, Napoleona i Hitlera.
"Lako je demonizovati Putina. Naravno da s njim nije jednostavno, ali nije da već nismo videli takav tip ruskih vođa, a on nije Hitler. Ne bi o ovome trebalo govoriti u kontekstu jednog ruskog lidera. Pitanje je kako vidimo dugoročne odnose Rusije i Zapada u trenutku kada je Azija u fazi transformacije, a islam u fazi permanentnog previranja", smatra on.
Govoreći o američko-kineskim odnosima, Kisindžer, koj je svojevremeno bio jedan od glavnih arhitekata uspostavljanja odnosa između te dve zemlje i čovek koji je uglavio istorijski sastanak Ričarda Nikosona i Mao Ce Tunga, citira studiju koja pokazuje da u 10 do 15 slučajeva kada istovremeno postoje etablirana sila i sila u usponu - izbija rat.
"I predsednik (SAD Barak) Obama i predsednik (Kine) Si (Đinping), a predsednik Si posebno, kažu da bi hteli da pokažu kroz svoje odnose da napetosti između postojeće sile i sile u usponu mogu da se smanje. Međutim, u praksi zasad toga nema. I mislim da to predstavlja ogroman problem", kaže Kisindžer i upozorava na napetosti oko ostrva u u Južnokineskom moru.
"Pre ili kasnije zbog jednog od tih ostrva doći će do konfrontacije. Ne bih hteo da Kina i SAD budu kao Nemačka i Britanija 1914, ali čini mi se se tome ne može odupreti tako što će nam glavna strategija biti da pošaljemo vojsku na kinesku granicu. Pitanje je da li možemo da napravimo prostor između nas i Kine tako da bude pristutna mogućnost angaživanja američke vojske, ali da možemo da se nadmećemo po nekim ustanovljenim pravilima", smatra on.
Intervencija Zapada u Libiji kojom je svrgnut Moamer Gadafi je katastrofalna, kaže Kisindžer.
"Skoro je sigurno da je poginulo više ljudi nego što bi poginulo da je Gadafi ostao, a to je stvarno užasan rezultat", oceni oje Kisindžer. Na konstataciju novinarke da se u Gadafijevom Tripoliju noću na ulici osećala bezbednije nego u bilo kom gradu na svetu, Kisindžer je klimnuo glavom u znak odobravanja i dodao: "Čoveku knedla stane u grlu kad to kažete".
Kisindžer snažno podržava intervenciju Zapada protiv Islamske države u Iraku i Levantu (ISIL), ali kaže da ga trenutno više zabrinjava Iran.
"Ako Iran razvije nuklearno oružje ili se približi njegovom stvaranju, to će samo po sebi poremetiti ravnotežu u regiji bez obzira na to da li je vlast u Teheranu umerena ili ne. To bi značilo da je Iran pokazao neposlušnost prema Savetu bezbednosti (Ujedinjenih nacija) i da je pobedio Ameriku u ratu pretnjama.'
Iako na izborima 2016. godine namerava da glasa za republikanskog kandidata, on smatra da bi kandidat demokrata Hilari Klinton bila dobra predsednica.
"Vodila je Stejt department kao instituciju bolje nego iko, uključujući i mene", rekao je sa osmehom.
"Ja nisam precizan kao ona. Stupila je na dužnost u složenom trenutku kao deo administracije koji je želeo da napravi drastičan zaokret. Njena lična stanovišta nisu bila drastična koliko predsednikova (Obamina), ali sve je obavila prilično vešto i nisam čuo da je ijednom kritikovala predsednika", pohvalio je Kisindžer Hilari Klinton.
