LONDON - Britanska vlada je po prvi put priznala da njene obaveštajne službe mogu, bez naloga, da pristupe ogromnoj količini "neobrađenih" podataka koje prikupljaju američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) i druge špijunske agencije u inostranstvu, piše "Gardijan".List navodi da priznanje britanske vlade proizilazi iz dokumenata prosleđenim telu zaduženom za nadgledanje rada britanske obaveštajne agencija GCHQ, koja je pandan američkoj NSA. Dokumenta otkrivaju "tajne aranžmane" dve partnerske agencije, prenosi "Gardijan" i podseća da su podatke o tajnim poslovima tražile organizacije - Amnesti internešenel, Liberti i Prajvasi internešenel posle objavljivanja informacija do kojih je došao bivši obaveštajac Edvard Snouden.
U odgovoru vlade stoji da Britanija može da prikuplja "neselektovane", a to znači - sirove i neanalizirane obaveštajne podatke od partnera iz inostranstva bez ikakvog naloga ukoliko "iz tehničkih razloga nije moguće obezbediti komunikaciju na osnovu nalogu" i ako je "neophodno i podesno" za obaveštajne agencije da dođu do informacija.Tom odredbom je dozvoljeno prikupljanje ogromne količine materijala, uključujući i komunikaciju među britanskim građanima.
Gardijan navodi da u dokumentu eksplicitno piše da "nalog nije potreban u svim slučajevima u kojima bi od neke strane vlade mogle da budu tražene neanalizirane presretnute komunikacije". To pravilo se odnosi i na podatke o komunikacijama koje se šalju britanskim agencijama iako ih one nisu tražile.
Tri pomenute organizacije za ljudska prava ističu da je ovo priznanje u potpunoj suprotnosti sa tvrdnjama parlamentarnog Komiteta za obaveštajne poslove i bezbednost koji je u julu prošle godine saopštio da je traženje naloga, koji potpisuje ministar, na snazi kad god GCHQ traži informacije od SAD. Prikupljeni podaci mogu da budu čuvani do dve godine, što je isti vremenski rok kao i za podatke koje prikupi sama GCHQ.
Međutim, taj rok može da bude jednostrano produžen ukoliko "visoki zvaničnik smatra da je to potrebno iz razloga nacionalne bezbednosti".
Grupa Prajvasi internešenel kaže da ova otkrića bacaju senku i na ostale bezbednosne procedure."Sada znamo da podatak iz svakog poziva, internet pretrage ili sajta koji ste posetili u protekle dve godine može da bude uskladišten u bazi GCHQ i analiziran svojevoljno, i na prvom mestu - bez ikakvog naloga", kaže zamenik direktora organizacije Erik King.
"Nedosputivo je da vlada misli da je masovno praćenje, opravdano tajnim aranžmanima koji dozvoljavaju širok i neograničen pristup i analizu stranih obaveštajnih informacija - zakonito", upozorava on.Šef diplomatije Filip Hamond je rekao prošle sedmice da očekuje da će ministr koji potpisuju naloge za nadgledanje verovatno morati da opravdaju svoje odluke u javnoj istrazi u nekom trenutku u budućnosti.
"Uveren sam da mogu da kažem u ime svojih kolega, koje potpisuju naloge, da imaju na umu da ćemo u budućnosti morati da posvedočimo u nekoj istrazi ili na sudu za odluke koje smo doneli", rekao je Hamond pred Komitetom za obaveštajne poslove i bezbednost.Tom prilikom Hamond se susreo sa kritikama da on i ne razume zakonski okvir koji se odnosi na naloge koje lično on potpisuje.
